DW: Majorka postaje mesto za bogate

Amerikanac Drju Eron teško bi mogao da se podvede pod klasičnog turistu na Majorki. U Nemačkoj je to obično osoba nižih primanja koja na špansko ostrvo odlazi radi zabave i opijanje u tamošnjim barovima, uz pokoji fizički obračun s Englezima i drugim Evropljanima sličnog profila. Dakle: niske cene paket-aranžmana, sunce, more i jeftino piće.

Eron je međutim napustio svoj Njujork gde je u prethodnih dvadesetak godina stvorio Eron grup (Aaron Group), malu imperiju za proizvode od papira. Oženjen je češkim modelom Hanom Sukupovom i u svojim četrdesetim godinama doneo je odluku: „I supruga i ja smo pre par godina odlučili da želimo tu da živimo, a ne u Sjedinjenim Državama.“ Današnja adresa mu je u Alarou, mestašcu u unutrašnjosti ostrva. I nipošto nije sam: komšije su mu vlasnici vinarija, umetnici, muzičari, investicioni bankari i finansijski savjetnici iz Londona, Stokholma ili sa Vol strita.

Previše lepo za „obične“ turiste

Na ostrvu koji se prostire na 3.640 kvadratnih kilometara živi gotovo 900.000 ljudi. Od toga je skoro 240.000 onih koji su tamo došli iz 175 zemalja sveta, pokazuju podaci španskog zavoda za statistiku INE. To je gotovo dvostruko više stranaca nego što ih je bilo 2003. A pored španskog, tamo je engleski najrašireniji jezik. Ima i Nemaca, ali se nemački jezik polako gubi u toj međunarodnoj zajednici. Dodatni motiv za dolazak su međunarodne škole, kao i zdravstvene institucije koje su tamo otvorene. Većina od desetak veoma dobrih škola rade po nastavnim programima Velike Britanije ili Francuske.

Ti novi stanovnici Majorke u suštini koriste resurse koje je stvorio masovni turizam: odlične i brojne avionske linije iz gotovo čitave Evrope. Danas na tamošnji aerodrom godišnje stigne 29 miliona putnika, desetak miliona više nego 2000.

Eron doduše mora da preseda kad želi nazad u Njujork, ali za Frankfurt se iz Majorke leti nekoliko puta na dan. A njegovoj supruzi, modelu, avion je nešto kao autobus kojim gotovo u svakom trenutku može da stigne na modnu pistu u Parizu ili Milanu.

Broj noćenja već opada

Majorkom doduše vladaju socijaldemokrate, ali ni oni nemaju ništa protiv da umesto proletera na ostrvo sada dolaze milioneri. U stvari, oni već godinama pokušavaju da obuzdaju divljanje i pijanke na plažama. Uveli su ekološki porez, strogo kontrolišu broj soba koje se izdaju. Rezultat se već može videti: u prvih šest meseci ove godine u hotelima na Majorki bilo je 15 odsto manje noćenja nego u istom periodu prošle godine.

Andre Doze, koji radi kao savetnik u udruženju švajcarskih turističkih agencija je uveren: „Neki od tih silnih jeftinih betonskih hotelskih spavaonica dugoročno će morati da zatvore svoja vrata zbog viška kapaciteta.“

A nakon toga će ostrvo sve više pripadati takvima kao što je on. Jer i Doze živi na Majorki i voli to ostrvo zbog mnogo igrališta za golf. I sport se menja: to više nije dobacivanje loptom pijanih turista na plaži. Krajem 2020. tu će biti održan teniski turnir za muškarce. A nautičari su i ranije bili tu. Čitavo ostrvo teži višoj klasi turizma.

Platno Vorhola umesto piva

Ne dolaze samo Evropljani: Šila Levi je rođena u Indiji, odrasla je u Keniji, a sa svojim suprugom renovirala je staru gradsku tvrđavu u Palmi. Tamo su otvorili restoran „Fera“ i doveli Simona Petučingsa kao kuvara. Preduzetnica ne krije da želi „bar jednu zvezdicu“ u gurmanskom vodiču Mišlena. Priznaje da donedavno nije ni pomišljala da će da završi na Majorci. „A sad će tu da se rodio i moja prva unuka“.

Šila Levi podržava i umetničke ambicije Majorke. Raduje se zbog toga što će švajcarski galerista Matijas Ritmiler već sledeće godine na ostrvu da održi međunarodni umetnički sajam. To raduje i Amerikanca Erona. On ne može da na Majorci samo sedi i uživa. I on je otvorio umetničku galeriju u kojoj se izlažu i djela jednog Vorhola, Baskijata ili Hirsta.

Šila Levi je oduševljena atmosferom koja nastaje na Majorci. Uverena je da ima još mnogo imućnih Indijaca koji bi tamo mogli da se nastane: „Mislim da bi oni ovde hteli da ulažu u turizam ili poljoprivredu.“