DW: Mladi Nemci ne žele državni posao

„Nekada je bilo dovoljno dati oglas u lokalnim novinama ili stručnom časopisu kada bi opštine tražile novog direktora nekog komunalnog preduzeća ili komandata vatrogasaca i sl. Danas je to moguće samo uz pomoć hedhantera“, piše Zidojče cajtung.

Kada privredi ide dobro, javne komunalne službe nisu toliko atraktivne. Na saveznom nivou, u pokrajinama i opštinama nedotaje 200.000 službenika, pokazuju podaci Nemačkog saveza državnih službenika. „Tu su uračunati i vaspitači i nastavnici. Ali, hiljade radnih mesta još je nepopunjeno u službama zaduženim za finansije, mlade, zdravstvo, kao i u građevinskim službama, službama zaduženim za javni red, carini i centrima za zapošljavanje i biroima za poslove sa strancima.“

Najpotrebniji inženjeri, informatičari…

Danas aktivni službenici u proseku su prilično stari, između ostalog i zbog toga što se prethodnih godina mnogo štedelo u tom sektoru. Takođe, broj nepopunjenih radnih mesta sa sadašnjih 200.000 mogao bi da poraste na 700.000 – „kada bejbi-bum generacija, odnosno rođeni šezdesetih godina odu u penziju“.

„Najpotrebniji su inženjeri, hemičari, informatičari i medicinsko osoblje. Ali takođe, sve manje pravnika se prijavljuje za rad u javnim službama. I dok ranije nisu svi koji završe više škole mogli da dobiju posao, danas mogu da biraju gde će se zaposliti“, piše dnevnik iz Minhena.

Sa druge strane, „prema podacima aktuelnog ’Barometra za podmladak službi u javnom sektoru’ urađenog za potrebe Agencije ’Nekst pablik’, 58 odsto studenata mogu sebe da zamisle u državnoj službi.“

Javni sektor ima loš imidž

Taj procenat nešto je manji kod inženjera, informatičara i ekonomista. Dakle, teoretski gledano, šanse za podmladak u javnim službama nisu uopšte loše.

„Mladi siguran posao smatraju atraktivnim“, smatra Petra Šit sa Instituta za društvena istraživanja (ISF) iz Minhena. Tu su još i razne druge pogodnosti, kao što je prilagođenost radnog vremena porodičnim ljudima, a javne službe su atraktivinije od privatnog sektora i kada je u pitanju jednakost polova“, piše Zidojče cajtung.

„Ipak, ’svakodnevica rada u državnoj službi ima loš imidž: kruto, dosadno, sivo. Zbog toga takođe manje mladih odlazi u javni sektor – i to su izjavili mladi koji su učestvovali u istraživanju’, kaže Petra Šit. U svakom slučaju, nije samo neopravdano stečen loš imidž taj koji mlade odvraća od posla u državnoj službi, već i hijerarhijska organizacija i nedostatak mogućnosti za mobilna radna mesta, odnosno rad od kuće.

Rigidni uslovi zapošljavanja

Tu su i rigidni uslovi za zapošljavanje, smatra istraživačica tržišta rada petra Šit. ’Kada se jedno radno mesto pripiše određenoj platnoj grupi, onda oni koji nemaju završen fakultet otpadaju, bez obzira na to što na osnovu svog radnog iskustva imaju potrebno znanje. To su prepreke koje se moraju ukloniti’“, kaže ona za minhenski list.

I nakon brojnih reformi, kako na saveznom nivou, tako i u pokrajinama, karijere u državnim službama i dalje su u velikoj meri određene stručnom spremom. (…) Danas, na oko 40 visokih škola koje obrazuju mlade za državne službe u Nemačkoj studira više do 50.000 studenata. Brojke su znatno porasle zbog toga što se mnogo više svršenih studenata zapošljava u javnom sektoru“, piše SZ.