DW: Može li se bez termoelektrana na ugalj?

Mnogi pogoni prekinuli su proizvodnju zbog pandemije, pa neki distributeri beleže pad potrošnje električne energije i do 20 odsto. Ipak, baš ovih nedelja očekuje se puštanje u rad nove termoelektrane „Datteln 4“ – na ogromno nezadovoljstvo zaštitnika životne sredine.

„Onaj ko u 2020. pušta u pogon novu termoelektranu na ugalj, taj se ponaša neodgovorno i ignoriše ono što nauka zna o klimi“, tvrdi Liza Geldner iz organizacije „Grinpis. „Sa termoelektranom ’Datteln 4’ povećava se emisija gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte. Umesto nove termoelektrane, potreban nam je masovni porast korišćenja obnovljivih izvora energije.“

Naravno, kad je „Datteln 4“ počeo da se gradi 2007, niko nije ni slutio da će izbiti ova pandemija. A i na ugalj se još uvek računalo. Doduše, sve elektrane kompleksa „Datteln“ građene su za korišćenje kamenog uglja, tako da su stare elektrane – prva je izgrađena 1964. – isključene još 2014. Ali ova nova, koja ubrzo počinje s radom, ima kapacitet koji je više nego tri puta veći nego sve tri stare elektrane zajedno. A vanredna dozvola da se ona dovrši izdata je uz najavu da je taj pogon daleko „čišći“ nego što su bile stare elektrane. Ali baš zbog efikasnosti elektrane „Datteln 4“ ona će verovatno mnogo da radi, što podrazumeva da će tokom životnog veka elektrane biti emitovano 10 do 13 miliona tona ugljen-dioksida.

„Datteln 4“ će sagorevati antracit koji će biti dopreman iz uvoza – naime, svi rudnici kamenog uglja u Nemačkoj već su zatvoreni. Istovremeno, aktivisti za zaštitu životne sredine ljute se zbog toga što se i dalje istrajava na korišćenju mnogo manje efikasnog lignita – koji će se i dalje eksploatisati i u površinskom kopu u Severnoj Rajni Vestfaliji. Zbog toga će, inače, morati dam bude uništeno još pet naselja. Uprkos svim protestima i obećanjima političara, koncern RWE planira da eksploatiše još najmanje 900 miliona tona lignita do 2038. godine – što neminovno znači i nove milione tona ugljen-dioksida.

Da li nam je ugalj uopšte potreban?

Organizacija za zaštitu životne sredine „Grinpis“ zatražila je od nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja (DIW) da sastavi studiju koja bi pokazala da li Nemačka pod tom pretpostavkom uopšte može da ispuni ciljeve dogovorene u Parizu kako bi se otopljenje Zemlje ograničilo na najviše 1,75 stepeni Celzijusa. Odgovor Instituta bio je potpuno jasan: ne može.

Ali nemačka pokrajina Severna Rajna Vestfalija i njen premijer Armin Lašet (CDU) i dalje ne odustaju od eksploatacije i korišćenja lignita. S druge strane, aktivisti upozoravaju da se pokrajinska vlada pritom poziva na zastarele podatke i istraživanja koja su sprovedena između 2012. i 2015, a po kojima postoji potreba za eksploatacijom uglja.

No i bez korone, potrošnja energije već odavno pada: mašine su efikasnije, izolacija je bolja i, što je najvažnije, energija je sve skuplja, tako da se svi trude da troše što manje. Institut za ekonomska istraživanja došao je do zaključka da sporni površinski kop lignita Garcbajler zapravo ni energetski nije neophodan, i da bi i Severna Rajna Vestfalija i kompletna Nemačka već u dogledno vreme sve svoje potrebe mogla da pokriva iz obnovljivih izvora energije.

Evropa napušta „prljavi“ ugalj

Čitav niz država Evrope odustaje od korišćenja uglja kao energenta za elektrane. Na prvom mestu su tu Švedska i Austrija, koje su ovog aprila isključile svoje poslednje termoelektrane. Francuska to namerava da uradi do 2022. godine, Slovačka i Portugalija do 2023, godinu dana kasnije i Velika Britanija, 2025. Irska i Italija. Do 2030. zatvaranje termoelektrana najavile su i Grčka, Finska, Holandija, Mađarska i Danska.

Međutim, Poljska je korišćenje ugljena pretvorila u politički problem svojih rudnika uglja i načelno odbija zatvaranje termoelektrana – iako i ona u stvari većinu uglja nabavlja iz uvoza. Zemlje Balkana takođe još ne žele da zatvore svoje termoelektrane, niti se tamo raspravlja o napuštanju uglja kao energenta.

I za kraj: trebalo bi biti oprezan i sa pohvalama zemljama koje više ne žele termoelektrane. Čitav niz tih država ne samo da i dalje namerava da koristi atomske elektrane, već čak planira i izgradnju novih. One možda deluju kao „klimatski neutralne“, ali su daleko od toga da čuvaju našu životnu sredinu.