DW: Nadničari iz Rumunije ostali praznih ruku u Nemačkoj

Anča (39) iz Rumunije ne želi da je fotografišemo niti da kaže svoje prezime. Nedavno je bankrotiralo poljoprivredno gazdinstvo nadomak Bona gde je radila kao sezonska radnica. Anča i njeni zemljaci su ostali bez nadnica i tek ih je razgovor sa rumunskim konzulom u Bonu primirio. Dobili su tu nešto hrane, malo novca i obećanje da će Rumunija pomoći da se reši problem.

Iza ovih rumunskih nadničara su burni dani. Propast gazdinstva, nesigurnost, protesti u kojima su ih podržali anarhisti iz Bona i druge levičarske grupice. Desetine novinara su se raspitivale za priču.

Zapravo bi Anča i njen suprug trebalo da u Bornhajmu kod Bona beru špargle i jagode na gazdinstvu gde već godinama rade i gde do sada bili relativno zadovoljni. „Nismo znali da je firma bankrotirala kad smo došli ove godine“, kaže Anča. Ideja je bila da žetva dobro prođe, kako bi gazdinstvo moglo da privuče potencijalne investitore.

Ali pandemija je pomrsila računicu. Restorani i hoteli bili su dugo zatvoreni, potražnja za šparglom se sunovratila. Berba je obustavljena, dok i jagode bere smanjen broj radnika.

Očajni uslovi

Anča je trebalo da radi tri meseca, od početka marta do početka juna, ali sada više nema šta da radi. Tvrdi da joj nije plaćeno oko 1.200 evra za nadnice. Drugi radnici pričaju da su dobili sitniš za dosadašnji rad, neki samo pet evra, neki po 150. Uz to im je za zajednički smeštaj i hranu naplaćeno više nego što je do sada bio slučaj.

Oko 240 ljudi smešteno je u kontejnerima nadomak jednog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ni smeštaj ni hrana nisu bili dobri: „Pirinač je bio još polusmrznut, a salama za doručak je ponekad bila pokvarena. Ništa drugo iz kuhinje nije smelo da se dira, svako je dobijao samo po porciju“, priča nam Anča.

Kod kuće u Rumuniji ima četvoro dece i, dolazeći u Nemačku, nada se da će uštedeti svaki cent. Ove godine od toga neće biti ništa.

Teško je proveriti koliko vlasnik gazdinstva duguje radnicima. Stvar je preuzeo stečajni upravnik koji ne razgovara sa medijima. Kontejnersko naselje je ograđeno i čuva ga obezbeđenje.

Zaobilaze minimalac

Harald Šaum iz Industrijskog sindikata koji pokriva oblast poljoprivrede kaže da ova farma „nije usamljen primer“. „Često se susrećemo sa različitim metodama kako se zaobilazi zakonski propisana minimalna cena rada“, kaže sindikalac.

Trenutna minimalna satnica u Nemačkoj iznosi 9,35 evra bruto, ali je ne poštuju svi poslodavci. Neki, priča Harald Šaum, plaćaju „po učinku“ ili naizgled pristojno plate radnike, ali im onda preko svake mere naplaćuju troškove smeštaja i ishrane. „Nažalost se ponekad zloupotrebljava jezička barijera kako bi se postupilo drukčije nego što je obećano radnicima“, kaže Šaum.

To nije nova situacija kada su u pitanju nadničari u Nemačkoj, ali je ove godine u posebnom fokusu zbog korona-krize. Pod lupu su došle i klanice u kojima radnici, često poreklom sa Balkana, borave i rade u mizernim uslovima. Neke od tih klanica postale su legla virusa.

Još je neizvesno šta će se desiti sa radnicima i njihovim zaradama. Anča ipak kaže da će se idućeg proleća opet zaputiti u Nemačku, verovatno na drugo gazdinstvo. „Teško je ponovo uspostaviti poverenje. Mi možda ne znamo jezik, ali znamo da radimo.“

No ove godine Anča prvo treba da smisli kako će se i sa kojim novcem vratiti kući.