DW: Nemački industrijalci vrlo nezadovoljni Merkelovom

Iako je Angela Merkel demonstrativno došla u crvenom blejzeru i crnim pantalonama – a to su boje stranaka vladajuće koalicije (CDU-crno, SPD-crveno) – na redovnom sastanku Udruženja nemačke industrije (BDI) uopšte nisu želeli da slušaju nekakave priče o mogućem padu vlade i prevremenim izborima.

„Zahtevamo da koalicioni partneri dosledno i do kraja preuzmu odgovornost za vladanje“, izjavio je predsednik Udruženja Diter Kempf.

A da li bi bili zadovoljni da kancelarka i njeni ministri samo ostanu u svojim foteljama? Ni najmanje. Dosadašnja politika škodi interesima nemačkih preduzeća. „Sve je više faktora rizika kada je reč ekonomskoj situaciji“. Jer, „od velike koalicije očekujemo i odgovore na velika pitanja našeg vremena: kako želimo da živimo? Od čega? I kako da stvorimo blagostanje za budućnost?“

Ali ni na jedno od tih pitanja nema jasnog odgovora iz vlade u Berlinu. Umesto toga, uočava se tek „malodušno prekopavanje po nebitnim područjima politike“. I ne samo industrija, uveren je Kempf, razočarani su i građani: „Koalicija je prokockala najveći deo poverenja.

„Bolje vam je da ćutite!“

Tu kancelarka nije ostala dužna: njihovo poverenje u vladu je isto tako važno kao i poverenje koje bi vlada trebalo da ima u industriju. A o tome bolje da ćute: „Mogla bih sada da pričam o tome koliko sam samo vremena potrošila da se suočim sa gubitkom poverenja u nemačku automobilsku industriju“, izjavila je Angela Merkel nakon što je shvatila da su se Dani industrije pretvorili u Dane otvorenih reči.

Politika i ekonomija zajednički snose odgovornost. I jedni i drugi moraju da se pobrinu da načelo socijalne tržišne privrede opstane u Nemačkoj. Isto tako, tvrdi kancelarka, njena vlada „uočava izazove“. Angela Merkel zato nabraja šta se sve uradilo i to na raznim područjima – od poboljšanja internet-mreže, pa do reformi na tržištu rada. Baš na zahtev industrije vlada će već ovih dana da prihvati zakon kojem će biti olakšan dolazak strane radne snage u sektorima koji su neophodni industriji.

A ako se industrijalci žale kako je Nemačka „prespavala“ digitalizaciju i prelazak na nove tehnološke trendove poput veštačke inteligencije, ona je sama kriva za to: dok su joj pljuštale narudžbe iz čitavog sveta, industrija nije razmišljala šta će biti sutra.

Angeli Merkel je tu priskočio u pomoć i ministar finansija Olaf Šolc (SPD). On se nadovezao na njene „packe“ industrijalcima: „U samoj suštini trgovca je da gunđa“, kaže ministar. Ne mogu industriji stalno da se ispunjavaju „muzičke želje“.

Gde je Nalesova, gde je Kurc?

A kada je reč o već tradicionalnim zahtevima industrije da se smanje porezi i nameti: niži porezi dovešće do višeg državnog duga i tako se neće rešiti problemi.

Ipak, i sam nastup ministra pokazao je da su političari, uprkos oštrih reči, zapravo u defanzivi: Olaf Šolc je nastupio umesto svoje Andree Nales ker je ona podnela ostavku na mesto šefice SPD-a, a nije došao ni drugi najavljeni gost: donedavni austrijski kancelar Sebastian Kurc.

Zato je došao francuski ministar finansija Bruno Lemer. On je nemačke industrijalce podsetio da se Evropi loše piše zbog sve veće konkurencije SAD i Kine. To se mora sprečiti i jedini put jeste udružiti snage i imati zajedničku cilj.

Za razliku od predstavnika nemačke vlade, šef nemačkih Liberala Kristijan Lindner znao je šta treba reći kako bi se dobio aplauz industrijalaca: učiniti sve da bi se ojačala ekonomska dinamika (prevedeno: spustiti poreze) i obustaviti sve što koči privredu (prevedeno: spustiti poreze).

Ipak, širok osmeh i zadovoljstvo šefa Liberala malo se ukočio kada ga je moderatorka diskusije podsetila da je upravo on dozvolio da propadnu pregovori o formiranju koalicije u kojoj bi učestvovala i njegova stranka pa bio onda on mogao da sprovede ono što govori.

Zeleni dolaze

A kada je reč dobila predstavnica Zelenih Analena Berbok, industrijalci su postali još spremniji za svađu. Ako sada ona još počne sa klimom i dizelom… Tu bi među uglednom gospodom moglo da dođe do svega i svačega.

Ali Zeleni su na ovim izborima već pokazali da su stranka koja dolazi, i zato Berbokova nije nastupila kao političarka Zelenih, već kao državnica. Upozorila je na konkurenciju SAD i Kine i rekla da je jedini odgovor – Evropska unija. Tek na kraju se dotakla i klime i rekla da „možemo mi da osnivamo koliko god hoćemo radnih grupa, ali to neće ništa da donese“.

Industrija mora da pronađe interes u novim trendovima koji se ionako ne mogu zaustaviti – baš kao ni njena stranka – za koju Berbokova očigledno veruje da će sigurno biti u sledećoj vladi Nemačke. A to bi i industrijalcima moralo da bude jasno.