DW: Nigerijska mafija u turističkom raju

Ne, ovo nije Nigerija, ovo je Italija. Kastel Volturno, gradić udaljen dva sata vožnje od Rima prema jugu. Direktno na moru.

Tu je nekada bio turistički raj za porodični odmor. Ali danas je Kastel Volturno grad od kojeg su vlasti digle ruke. Centar siromaštva i organizovanog kriminala. Svuda otpad i ruševine.

I Kamora digla ruke

Pored italijanske mafije, tu se poslednjih godina etablirala i nigerijska mafija. Davide, nekadašnji član jednog od nigerijskih klanova, a danas doušnik policije koji ne želi da mu spominjemo ime, kaže da se dve mafije različitih etničkih predznaka dobro nadopunjuju. U stvari Kamora – kako se u tom delu Italije naziva mafija – prepustila je taj gradić nigerijskim bandama.

„Kastel Volturno je centar nigerijske mafije i jedino mesto gde možete da živite a da vas niko ne kontroliše. Ovde možete da radite šta vas je volja bez da vlasti išta saznaju“, priča Davide.

Droga važnija od ljudi

Nigerijci tu obrću milione, pre svega krijumčarenjem droge i prisilnom prostitucijom. Davide je bio jedan od krijumčara droge iz Ekvadora, Malezije ili Brazila. Putovao je gde god je trebalo i u malim paketićima koje bi progutao prebacivao kokain u Italiju. U želudac bi mu stalo i do 1,2 kilograma.

Kao kurir je doživeo brojne brutalnosti. „Ako neki kurir nakon dolaska u Italiju i iz nekog razloga nije mogao da izbaci kokain iz probavnog trakta, onda bi ga vezali i pustili da umre. Nakon toga bi mu izvadili kokain iz utrobe. Roba je važnija od čoveka. Čovek ne vredi ništa“, priča Davide.

Formiranje nigerijske mafije je, prema nekim informacijama, započelo tek u Italiji i to po uzoru na strukture domaće Kamore. Regrutacija se vrši među brojnim izbeglicama koje već godinama morskim putem dolaze u Italiju.

Policija i karabinjeri žmure na oba oka

U Kastel Volturnu nigerijska mafija ima odrešene ruke. Kao i drugde u Italiji, vlasti se teško suočavaju s organizovanim kriminalom. Mafija preuzima napuštene zgrade, kojih je ovde sve više. Tamo trguje svime: oružjem, drogom, ali ženama i devojčicama koje prisiljavaju na prostituciju.

To je veoma profesionalan i unosan posao. Davide opisuje kako se na otvorenom moru preuzimaju pošiljke: „Oko 10 sati uveče pratimo da li se na pučini pojavljuju neki signali. Onda uskačemo u glisere i pokupimo robu.“ Droga su uglavnom prenosi ribarskim čamcima.

Davide tvrdi da ima mnogo policajaca i karabinjera koji znaju za tu praksu, ali ne preduzimaju ništa. On smatra da Italija nema problem samo s jednom mafijom. On kaže da bi želeo da se moć nigerijske mafije, koja seže do visokih političkih krugova, napokon smanji.