DW: Nova šansa za BiH?

„Imajući u vidu nepoverenje u vlast i institucije koje se godinama nagomilavalo, donekle razumem zašto je svest nacije takva kakva jeste. Razne afere oko kupovine i krađe glasova koje se aktuelizuju pred svake izbore, dodatni su podstrek za one koji smatraju da njihov glas neće ništa da promeni i da je uzalud glasati. To ipak ne može biti opravdanje za neizlazak na izbore“, kaže A.H.

On je jedan od 3.352.933 državljana BiH koji su upisani u centralni birački spisak (3.254.767 građana prijavljeno je za glasanje u BiH) i koji će u nedelju, 7. oktobra 2018. godine, moći da glasaju na osmim opštim izborima u toj zemlji. To znači da će imati priliku da biraju članove Predsedništva BiH, poslanike za Predstavnički dom državnog Parlamenta, Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH, predsednika Republike Srpske i dva entitetska potpredsednika, poslanike za Narodnu skupštinu RS i poslanike za Skupštine 10 kantona u Federaciji BiH. Centralna izborna komisija (CIK) BiH je za opšte izbore u BiH 2018. godine registrovala 128 političkih subjekata, 53 stranke, 36 koalicija i 34 nezavisna kandidata – ukupno 7.497 kandidata za spomenute nivoe vlasti.

Kritike na račun CIK

Za organizaciju glasanja u BiH nadležna je izborna administracija na čelu sa CIK, za koju pojedini kritičari tvrde da je „kontaminirana“ i „kompromitovana“. Analitičari Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) sa sedištem u Ljubljani podsećaju da od odlaska stranaca iz te institucije (pored domaćih predstavnika članovi CIK su do 2006. godine bili i zvaničnici OEBS-a i OHR-a) izbori u BiH „nisu sprovedeni bez nedostataka i sumnji“.

U analizi IFIMES-a navodi se da su članovi Centralne izborne komisije „eksponenti političkih stranaka“, da „izlaze iz ustavnog i zakonskog okvira“ i da su bili spremni da donesu diskriminatorne odluke o postizbornoj raspodeli mandata za Dom naroda Parlamenta Federacije BiH. Napominje se i da je kredibilitet CIK-a doveden u pitanje kada je iz skladišta te institucije nedavno nestalo deset tona papira za štampanje glasačkih listića.

U prvom sazivu Centralne izborne komisije BiH bio je i tuzlanski sudija, predsednik Foruma građana Tuzla Vehid Šehić. On kaže da je izbore moguće sprovesti u demokratskoj atmosferi, ali nije siguran da li će kompletan izborni proces i organi za njegovo sprovođenje biti na zadovoljavajućem nivou.

„Tu u prvom redu mislim na biračke odbore, te opštinske i gradske izborne komisije na čelu sa CIK-om. Nisam siguran da li će imati snage da se suprotstave nepravilnostima koje su se dešavale u mnogim proteklim izbornim ciklusima. Upravo su birački odbori ocenjeni kao najlošiji deo izborne administracije. Izborni proces se dešava na izbornim mestima gde smo mi, kao birači, u direktnom kontaktu s članovima biračkih odbora. Svedoci smo neodgovornog rada pojedinih članova biračkih odbora koji krše izborni zakon i procedure, a sankcije koje im se izriču suviše su blage. To su male novčane kazne koje, prema nepotvrđenim informacijama, plaćaju njihove političke stranke. Nepravilnosti će biti sve dok se i političke stranke koje krše izborna pravila ne sankcionišu suspendovanjem iz jednog izbornog ciklusa“, kaže Šehić.

Birački odbori najlošija karika u izbornom lancu?

Izborni proces može biti unapređen korišćenjem novih tehnologija, ali su pojedine političke stranke u nadležnim institucijama uoči izbora 2018. godine sprečile modernizaciju kojom bi se suzbile ili smanjile mogućnosti izbornog inženjeringa. „Godinama se govori o novim tehnologijama, ali su pokušaji sprečavanja izborne prevare osujećeni. Treba uvesti biometrijsku identifikaciju birača koja bi onemogućila pojedincu da deset puta glasa sa deset različitih ličnih karti. Takođe, na svim biralištima bi trebalo uvesti video-nadzor koji ne ugrožava tajnost glasanja, ali pruža potpuni uvid u rad izborne administracije. Tamo gde postoji video-nadzor, videli smo kako određeni članovi biračkih odbora popunjavaju glasačke listiće i ubacuju ih u kutije. Nažalost, nije prihvaćeno ni uvođenje elektronskog načina utvrđivanja izbornih rezultata. Pod izgovorom da nema novca, u Parlamentu BiH nije usvojeno sve ono što bi sprečilo eksponente političkih partija da krše zakon na izbornim mestima i mestima za brojanje glasova“, kaže Šehić.

On ističe da uticajne partije u BiH imaju „profesionalne timove“ posmatrača i članova biračkih odbora koji godinama „rade“ na biračkim mestima i imaju „uigrane varijante raznih prevara“ u korist svojih partija, pri čemu članovi biračkih odbora iz različitih političkih partija često međusobno sarađuju. „Kupovina mesta u biračkim odborima je još jedna vrlo prisutna prevara u BiH. Politička partija Iks prijavi se na izbore samo da bi vodećim političkim partijama prodala svoja mesta u biračkim odborima. Tako zna da se dogodi da u jednom biračkom odboru budu članovi samo jedne političke partije, što otvara mogućnosti za razne prevare“, kaže bivši predsednik biračkog odbora.

Analitičari podsećaju da će i opšti izbori 2018. godine u BiH biti sprovedeni bez prethodnog usaglašavanja zakonodavstva sa presudom Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Sejdić i Finci“. Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih „nacionalnih manjina“, tzv. „ostalima“, i dalje je uskraćeno pravo da se kandiduju za izbore u Predsedništvo BiH ili da budu birani u Dom naroda državnog Parlamenta, ali se mali broj političkih subjekata u svojim predizbornim obećanjima bavi tim problemom. Prioritet imaju druge metode osvajanja glasova.

Kampanja po principu „zavadi pa vladaj“

Predizborna kampanja počela je 7. septembra, a CIK je političke subjekte pozvao da se uzdrže od zapaljivih izjava. Kampanja će trajati do 6. oktobra kada počinje predizborna tišina. One koji krše Izborni zakon, CIK može novčano da kazni (do 10.000 maraka), uklanjanjem s kandidatske liste ili poništavanjem overe liste. Najteže kazne predviđene su za slučajeve izazivanja mržnje ili navođenja na nasilje. Kritičari, međutim, tvrde da se kampanje nekih najuticajnijih stranaka ili kandidata zasnivaju upravo na izazivanju mržnje i raspirivanju straha kako bi se lakše uticalo na biračko telo.

Obećanja političkih subjekata su maštovita i raznovrsna, a kreću se od raspada države do njene potpune reintegracije. Ekonomski razvoj i demokratske vrednosti na začelju su prioriteta većine političkih subjekata. Za očekivati je da neke kampanje podrže i političari iz susednih zemalja, te država regiona. Već su najavljene i posete visokih zvaničnika bosanskih suseda uoči samih oktobarskih izbora.

Tačan broj biračkih mesta biće poznat 22. septembra, a procena je da će ih biti oko 5.500. Za bezbednost građana brinuće se policijske agencije od kojih se na dan izbora očekuje pojačan angažman. Na dosadašnjim izborima u BiH nije bilo nasilja ili incidenata koji bi u značajnijoj meri uticali na izborne rezultate. Opšte izbore 2018. godine pratiće nevladina udruženja, te međunarodni posmatrači, među kojima i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Budućnost BiH su sposobni, a ne podobni

U kojoj meri će građani BiH iskoristiti svoje pravo da biraju predstavnike u institucijama vlasti? Izborna statistika kazuje da je najveći odziv birača zabeležen na opštim izborima 1996. godine (83%) i lokalnim 1997. godine (87%). Na opštim izborima 2000. godine odziv birača spao je na oko 64 odsto dok se kroz tri poslednja izborna ciklusa u BiH (opšti i lokalni izbori) odziv birača kreće oko 55 procenata.

Analitičari smatraju da je broj birača na izborima u BiH smanjen zbog nepoverenja građana u instrumente vlasti, neadekvatnog odnosa izabranih zvaničnika prema socijalnom položaju mnogih kategorija stanovništva, lošeg ekonomskog stanja, ali i odnosa nadležnih prema zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju… To su samo neki od razloga zbog kojih građani BiH nerado izlaze na izbore. Mnogi smatraju da svojim glasom ne mogu mnogo toga da promene i da glasačka mašinerija vodećih političkih partija koje nisu za promenu stanja – službenika u administraciji na nivoima države, entiteta, kantona, opština, javnih preduzeća i drugih ustanova i zavoda – ne može biti pobeđena.

A.H. s početka naše priče veruje da su građani BiH ogorčeni i zbog „nepostojanja pravne države u punom kapacitetu“, te da je i to jedan od razloga što u znatnoj meri ne izlaze na izbore. „Kriva je i politika koja je odavno sama sebi svrha, ali i uski stranački interesi koji su često iznad zajedničkog dobra. Bosni treba uređeniji i pravedniji sistem koji bi vratio poverenje građana u državu, ali i promena građanske svesti koja bi to omogućila“, napominje A.H. zaključujući da je budućnost njegove zemlje u ljudima koji imaju znanje, kao i da bi na izborima trebalo birati sposobne, a ne podobne.