DW: Otvaranje granica za radnike van Nemačke veliki uspeh

DW: Nemačkom tržištu rada su hitno potrebi kvalifikovani stručnjaci. Odredbe nemačke vlade o Zapadnom Balkanu su od 2015. naovamo podstakle dolazak u Nemačku hiljada radnika sa Zapadnog Balkana. Da li su te odredbe bile uspeh?

Vido Gajs-Tene: Bile su veliki uspeh. Do 2015. godine smo imali veliki broj potražilaca azila sa Zapadnog Balkana. Otada imamo jaku radnu migraciju – osobe koje ovde nalaze posao i daju veliki doprinos postojanju stručne radne snage u Nemačkoj. Sveukupno gledano, malo je toga što bi se moglo proglasiti za negativno u svemu tome.

DW: Jesu li to stvarno kvalifikovani stručnjaci? Čuju se kritike da se zanati u Nemačkoj uče u profesionalnim školama. Ima li pritužbi iz privrede?

Vido Gajs-Tene: Meni nije poznato da su se privrednici žalili da nije reč o kvalifikovanim radnicima. A kada pogledamo statistike, vidimo da polovina pridošlih radi baš poslove za koje se traži odgovarajuće svedočanstvo.

DW: Kakvi radnici dolaze sa Zapadnog Balkana u Nemačku, većinom slabije kvalifikovani ili visoko kvalifikovani?

Vido Gajs-Tene: Rekao bih da je najveći do njih negde na sredini kada je reč o kvalifikacijama. Imamo i visoko kvalifikovane ljude, doduše, njih je manje nego što ih dolazi iz nekih trećih zemalja, tu imamo nešto više slabo kvalifikovanih radnika nego u kontekstu drugih. Ali, najveći deo njih je zaista srednje kvalifikovan, a pod tim podrazumevam osobe koje nemaju diplomu neke visoke škole, ali nisu ni slabo kvalifikovani, već su pohađali neku zanatsku školu.

DW: U kojim branšama ima najviše takvih radnika?

Vido Gajs-Tene: Radi se o širokom spektru, ali vidimo da mnogo osoba sa Zapadnog Balkana radi na građevinskim poslovima; nešto više ih ima u ugostiteljstvu, takođe dosta njih ima u oblasti uslužnih delatnosti, a posebno u oblastima službi za čišćenje i u zdravstvu ih ima nešto više nego drugih radnika.

DW: O kom broju radnika se radi, i šta njih razlikuje od drugih, recimo, od onih iz Istočne Evrope?

Vido Gajs-Tene: Znamo da ih je početkom 2019. Bilo 100.000 na jednostavnim poslovima i dobrih 60.000 na poslovima za koje se traže kvalifikacije, sa izuzetkom Crne Gore – tamo nema statistika. Specifično je to da mnogi rade u tom srednjem sektoru, što inače vidimo u EU, a što ne može da se kaže za druge treće zemlje.

DW: Kada je reč o temi integracije ne tržištu rada – da li radnici sa Balkana imaju i stalne radne ugovore?

Vido Gajs-Tene: Ne mogu da Vam kaže ništa o tome u kojoj meri su to ugovori na ograničeno ili neograničeno vreme. Ali, polazimo od toga da su to tipični ugovori koji obezbeđuju zaradu i daju određenu sigurnost, jer je to uslov za dobijanje boravišne dozvole. Ne treba smatrati da su svi na slabo plaćenim poslovima pod lošim uslovima, već da se radi o regularnim uslovima rada koji je dobro plaćen.

Tekst u celosti čitajte na portalu Dw.com.