U Bugarskoj je nedavno raskrinkana prevarantska mreža koja je za novac falsifikovala certifikate o bugarskom poreklu. Tako se preko Bugarske sticalo državljanstvo EU. No, ono se može i legalno kupiti…
Poslednji slučaj nedozvoljenih mahinacija je zabeležen u Bugarskoj. Početkom prošle nedelje, tamo je pritvoreno dvadesetak službenika koji su godinama izdavali dokaze o bugarskom poreklu građanima Makedonije, Moldavije i Ukrajine, zaradivši tako hiljade evra. Oni koji imaju takav dokaz, po zakonu mogu da steknu bugarsko državljanstvo. Za izdavanje certifikata je zadužen ured za Bugare u inostranstvu SABA. Početkom ove nedelje je smenjen šef tog ureda Petar Haralampijev, nacionalistički političar koji se smatra vođom korumpirane mreže.
Bugarska: borbe za vlast
Sve to je zapravo već godinama poznato. Još 2012. je Bugarska redakcija DW kao jedna od prvih izveštavala o nedozvoljenim mahinacijama SABA. Pravnica Katja Mateva, koja je nekada rukovodila Odeljenjem za bugarsko državljanstvo u Ministarstvu pravde, od 2013. godine se više puta obraćala svojim pretpostavljenima u vladi. Tadašnji zamenik ministra pravde Petko Petkov sačinio je o tome memorandum koji je poslao vršiocu dužnosti premijera Georfiju Bliznaškom. Ali – ništa se nije desilo.
Katja Mateva za DW kaže da su političari na nju godinama vršili pritisak i da je u Ministarstvu pravde bila u sve većoj izolaciji dok na kraju nije otpuštena. Petkov je morao da trpi optužbe da je izdajnik države. I Mateva i Petkov za DW kažu da do danas niko nije pokazao političku volju da okonča korumpirani sistem.
To što je sada došlo do hapšenja, verovatno je deo interne borbe za moć u vladi. Tu borbu vode, s jedne strane, koalicioni partneri među sobom, dakle, partija GERB premijera Bojka Borisova i desničarska alijansa Ujedinjenih patriota, a s druge strane se ona vodi i u okviru samih Patriota. Nije jasno da li ovo znači da će posao sa ilegalnim stivanjem državljanstva EU biti okončan i da li će iko zbog toga biti izveden pred lice pravde. Pri tome Bugarska nije jedina zemlja u kojoj se to radi. U Rumuniji i Bugarskoj je takođe za sticanje državljanstva potreban dokaz o poreklu. U Rumuniji se to tiče pre svega velikog broja građana Moldavije – čak dve trećine njih je rumunskog porekla. A i u Ukrajini živi veliki broj pripadnika rumunske i mađarske manjine. Prema istraživanjima lokalnih medija, i u Rumuniji i Mađarskoj se već godinama trguje lažnim certifikatima o poreklu.
Može i legalno!
Sistem koji se u EU zove „Zlatna viza“ nije ništa manjih dimenzija. Po tom sistemu, državljanstvo neke od zemalja EU, ili trajnu boravišnu dozvolu, može da dobije onaj ko – dovoljno plati ili investira. Polovina zemalja EU, među njima Bugarska, Grčka, Velika Britanija, Letonija, Litvanija, Malta, Austrija, Portugalija, Španija, Mađarska i Kipar, nude takve programe.
Na taj način je u proteklih nekoliko godina kupljeno najmanje 6.000 državljanstava i 100.000 boravišnih dozvola – kao što prenose organizacije „Transparensi internešnal“ i „Global vitnes“ u zajedničkom izveštaju objavljenom početkom oktobra. Ukupan prihod od tako prodatih dokumenata iznosti najmanje 25 milijardi evra. Program „Zlatne vize“ je pospešio pranje novca i pružio utočište kriminalnim biznismenima, prenose ove organizacije, uz preporuku da EU hitno ukine ovu praksu.
Novinari mađarskog centra za investigativno novinarstvo „Direkt36“ prenose da su u toj zemlji pre svega ruski političari, pripadnici ruske tajne službe i prijatelji predsednikia Sirije Bašara al Asada kupovali državljanstvo. „Ta praksa znači bezbednosni rizik ne samo za Mađarsku već i za čitavu Evropsku uniju“, rekao je za DW urednik „Direkt36“ Andraš Pete. On smatra posebno zanimljivim to što „Mađarska vlada retorički nastoji da suzbije imigraciju, ali je programom Zlatne vize masovno dozvolila da u zemlju uđu ljudi koje niko nije kontrolisao.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.