DW: Velika nesigurnost nemačko-francuske saradnje

„Novi prodor za Evropu“, tako stoji u naslovu koalicionog ugovora. Ipak, od toga verovatno neće biti ništa. To ima veze sa spoljnim okolnostima kao što je predstojeći Bregzit, ali i porast desničarskog populizma u Evropi. No kočničari sede i u Berlinu. Nigde se to jasnije ne vidi nego na primeru nemačko-francuske saradnje.

Predsednik Emanuel Makron od Nemaca je više puta zahtevao da se Evropa razvija kao jaka socijalna zaštitna sila. S tim ciljem dao je i konkretne prijedloge. Ipak, nemačka kancelarka Angela Merkel je s tim u vezi ostala distancirana sprovodeći radije simboličnu politiku: zajedno sa Makronom organizovala je potpisivanje novog jelisejskog ugovora.

Umesto nje, na Makronove ideje odgovorila je nova predsednica Hrišćansko-demokratske unije i verovatno nova kancelarka Anegret Kramp-Karenbauer. Ona je te ideje uglavnom kritikovala. „Da“ oštrijoj migracionoj politici i „Da“ za više odbrambeno-političke saradnje. Ali, „evropski centralizam, evropski etatizam, nacionalizacija dugova, evropeizacija socijalnih sistema i minimalna plata – to bi bio pogrešan put“, poručila je Kramp-Karenbauer u jednom novinskom članku. Ona je takođe uputila zahtev Francuskoj da se ukine sedište Evropskog parlamenta u Strazburu i da Francuska svoje stalno mesto u Savetu bezbednosti UN prepusti Evropskoj uniji. Kada je reč o većoj vojnoj saradnji i tu postoje različite predstave o politici izvoza oružja.

Pogled na istok

S brojnim srednjeevropskim zemljama Berlin ima sve više problema, pre svega kada je reč o migracijama. Otpor država Višegradske grupe, Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske, svakoj raspodeli izbeglica žestok je kao nikada pre. I autoritarne tendencije Mađarske i Poljske izazivaju u berlinskoj koaliciji glavobolje. Prvobitno je Berlin želeo da isplate EU uslovi ponašanjem tih zemalja, ali o toj ideji se trenutno malo čuje. Očigledno je da nemačka vlada želi da spreči sve što bi desničarskim populistima na izborima za Evropski parlament u maju moglo da prući dodatni podstrek.

Kada je reč o odnosu sa Rusijom, nemačka vlada tu igra posebno tešku i rizičnu igru. Ona – uprkos ruskoj aneksiji Krima i naoružavanju – želi da sačuva razumno dobar odnos sa Moskvom – već i zbog toga da bi dobila posredničku ulogu u konfliktu sa Ukrajinom. Ali i ekonomski interesi tu igraju ulogu. Berlin je dugo želeo da nametne projekat gasovoda Severni tok 2 i protiv žestokih protivljenja, pre svega iz Poljske.

Kada su Vašington i Evropska komisija zaustavili projekt u njegovoj prvobitnoj formi, to je posebno gorka pilula za Berlin: Tek nakon što je Francuska prešla na protivničku stranu, Komisija je mogla da deluje.

Afrika i migracija

„Pobediti uzroke bekstva“ – to ostaje glavna tema politike prema Africi koju sprovodi nemačka vladajuća koalicija. Tek sa dolaskom izbeglica Angela Merkel je otkrila afrički kontinent kao strateški važnog komšiju. Nedavno je posetila Senegal, Ganu i Nigeriju, kao i Alžir i Maroko. Tamo je neobično borbeno branila Pakt o migracijama UN kao jasnu „opredeljenost za multilateralizam“ i naglasila da „legalna migracija dovodi do prosperiteta“. Olakšavanjem investicija i reformama Berlin želi dalje da pomaže Africi.

Nemačka vlada se tu oslanja na razvojne projekte vredne milijarde i želi da podstakne nemačka preduzeća da ulažu u Africi. Nemačka se takođe u Africi pojačano angažuje u bezbednosno-političkom smislu, recimo u Maliju. „To ništa neće koristiti ako te zemlje ne budu imale ekonomsku perspektivu“, rekla je kancelarka na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu.

Transatlantske veze

Nemačka vladajuća koalicija izričito se zalaže za transatlantsko partnerstvo sa SAD. Ipak, razočarenje vladom Donalda Trampa u Berlinu je veliko. Odluka Vašingtona o prekidu Sporazuma o atomskom naoružanju sa Iranom, u Briselu i Berlinu je bila svojevrsni alarm za buđenje. Ona je ukazala na neophodnost da se pojača sopstvena sposobnost delovanja.

Transatlantski trgovinski spor trenutno je odložen, ali rešen nije. Angela Merkel za to vreme, kao nedavno na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Trampovom pozivu „Amerika na prvom mestu“ suprotstavlja svoj sopstveni: „Mora se misliti i na intrese drugih i iz toga stvoriti vin-vin situacija“.

Azija

Nemačka politika prema Aziji i tokom ovog mandata vladajuće nemačke koalicije ostaje pre svega bazirana na politici prema Kini. Ipak, u koalicionom ugovoru ne govori se samo o „šansama“, već i o „rizicima“ u odnosu na tog strateški tako važnog partnera. Na tzv. inicijativu Put svile, Nemačka i Evropska unija i dalje gledaju kritički, i pojačano se pazi na jednake uslove za investiranje, što često nije slučaj u samoj Kini.

Osim ljudskih prava, tokom prve godine vladavine koalicije demohrišćana i socijaldemokrata, pitanje strateške bezbednosti kineske visoke tehnologije postalo je nova i to iritantna tema. Uoči proširenja 5G mobilne mreže, pitanje je da li će kinesko preduzeće Huavej moći da posluje u Nemačkoj, a to ima uticaja i na bilateralne odnose.

Razlika koja se pritom uočava u odnosu na Japan, sa kojim Nemačka neguje „partnerstvo vrednosti“ teško da može da bude veća. Nemačka kancelarka je početkom februara boravila u Japanu, povodom stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini između Japana i EU. Ona je taj sporazum označila kao „novu šansu u svakom pravcu“ i izrazila nadu da se njime demonstrira obostrana vrjednost multilateralnog sporazuma.