DW: Zašto rat još nije odlučen 

Kada je počeo rat, ruska vojska je proftirala od efekta iznenađenja. Napad je počela na širokom frontu: sa istoka Ukrajine, s Krima, ali i sa severa. Na sever su trupe ušle iz Belorusije i krenule prema Kijevu. Glavni grad Ukrajine udaljen je samo 150 kilometara.

Na dan kada je počeo rat, vojni analitičar Franz-Stefan Gadis za Dojčlandfunk je rekao da je to bilo kao „po udžbeniku ruske vojne doktrine“ – s kopnenim raketama dugog dometa, s balističkim projektilima, raspoređivanjem vazdušno-desantnih jedinica i raspoređivanjem mehanizovanih jedinica.

Pre rata, kada je Putin još skrivao svoje ciljeve, mnogi posmatrači su računali da će ruske snage prvo zauzeti istočnu Ukrajinu, uključujući grad Mariupolj na Azovskom moru i okolna područja, kako bi uspostavili siguran kopneni most prema Krimu.

Očekivalo se brže napredovanje 

Ruska vojska je gađala skoro sve aerodorme u Ukrajini, a za pet dana rata zauzela je delove juga i istoka zemlje. Međutim, čini se da je zauzeta teritorija manja nego što se očekivalo.

Tako je ukrajinska vojska uspela da odbije prve napade na glavni grad Kijev, a iz Harkova, drugog po veličini grada u zemlji, proterali su rusku vojsku.

Bivši general NATO Hans-Lotar Domreze izjavio je u ponedeljak za ARD da je bio potpuno „šokiran“ i dodao da se čini da rusko napredovanje zapinje.

„Ruske trupe pobeđuju“ 

Politikolog Karlo Marsala sa Bundesverovog univerziteta u Minhenu situaciju vidi drugačije.

Stvari „ne idu dobro“ za ukrajinsku vojsku, rekao je on za javni servis ARD u ponedeljak: „Ruske trupe pobeđuju – samo im treba puno duže nego što su to najverovatnije i oni sami očekivali“.

Marsala za to navodi nekoliko razloga. On, između ostalog, govori o „logističkim problemima“, posebno isporukama goriva. Takođe ima izveštaja o lošem snabedevanju hranom napadačkih trupa.

Podcenjen otpor 

Većina zapadnih posmatrača slaže se da je Rusija podcenila ukrajinski otpor.

Pozivi ruskog predsednika Vladimira Putina narodu i vojsci Ukrajine da sruše vladu Volodimira Zelenskog nisu imali učinka. Umesto toga, Ukrajinci su se branili „vrlo istrajno“, rekao je bivši general NATO Egon Rams za ZDF tokom vikenda.

Mnogi Ukrajinci su se dobrovoljno prijavili u borbu proteklih dana, a vojska u Kijevu podelila je oružje civilima. Na ulicama glavnog grada građani su krenuli u pripremu molotovljevih koktela.

No to je scenario od kojeg bi ruska vojska morala da strahuje, navode eksperti. „Ulične borbe u gradovima protiv branioca koji su spremni na sve, za mehanizovane snage je skoro nerešiv zadatk“, rekao je bivši general pukovnik Bundesvera Hajnrih Braus za tagesschau.de.

Zbog toga se Braus čudi kontinuiranim napadima ruskih oružanih snaga na Harkov umesto da idu na prostorno opsežne operacije. To bi, kako kaže, takođe moglo biti zbog odbrambene sposobnosti ukrajinske vojske.

S druge strane, na jugu ruska vojska očito napreduje kako bi uspostavila kopnenu vezu između Donbasa i Krima.

Drugi Avganistan za Ruse? 

Slično smatra i bivši general Domreze. „Gradovi su kao planine“, rekao je misleći na poraz sovjetske vojske u ratu 1980-ih u Avganistanu.

Svako ko tamo prodre s jedinicama „bez nadmoći“ mora računati da će ga gađati „iz podruma, podzemne železnice i iz bunkera“ – te da bi ovo možda mogao biti „drugi Avganistan“ za rusku vojsku.

Politikolog Marsala pojačane raketne napade od početka sedmice vidi kao promenu strategije ruske vojske. Nakon što do početka sedmice ruska vojska „nije uspela da postigne ništa odlučujuće“ a bilo je „značajnih gubitaka“, vojska je, kako kaže, odustala od pokušaja koncentrisanja na vojne ciljeve na nekim mestima. Sada, kaže on, vojno rukovodstvo očito pokušava da zauzme gradove – ne obazirući se na gubitke.

Belorusija takođe šalje trupe 

Istovremno se pojačavaju napadačke jedinice, nakon što je do sada u borbe bio poslan samo deo vojnika koji su mesecima bili stacionirani oko Ukrajine. Belorusija sa svojim jedinicama sada takođe učestvuje u ratu na strani Rusije.

Ali, kako kaže Masala, to nije iznenađenje niti mnogo utiče na situaciju.

Bivši general-pukovnik Braus naglašava da rat ne traje ni nedelju dana, a spolja se još ne može jasno prepoznati koherentan plan ruske vojske s jasnim ciljem, ali stoga, kako kaže – ni velike greške u vojnim kalkulacijama.

Putin je, kaže Braus, izjavio da želi da „demilitarizuje i denacifikuje” Ukrajinu – u prevodu ovo znači: „Zameniti sadašnju, izabranu vladu onom koja sluša Moskvu i slomiti celokupne ukrajinske oružane snage.”  Prva stvar na koju se Rusi fokusiraju je stoga verovatno napad na Kijev sa ciljem da se ukrajinskoj vojsci oduzme vođstvo i smene vlada. Po svemu sudeći, to je glavni fokus i za branioce Ukrajince.

Može li Ukrajina biti trajno okupirana? 

Međutim, ako Putin želi da razoruža Ukrajinu, morao bi je potpuno osvojiti i okupirati – rizikujući dug i krvavi gerilski rat.

Rusija je koncentrisala oko 200.000 vojnika oko Ukrajine. No i ovaj ogromni broj teško da bi mogao biti dovoljan da trajno okupira po površini drugu najveću evropsku državu i kontroliše oko 41 milion Ukrajinaca, kaže politolog Marsala.

Rusija pojačava svoje napade i premešta velike jedinice prema glavnom gradu Ukrajine – Kijevu. Čini se da rat protiv Ukrajine ulazi u drugu fazu – loše vesti za civilno stanovništvo.

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.