DW: Žene prehranjuju svet

„Ovo zemljište je pripadalo mojim pokojnim roditeljima. Kada sam naučila da uzgajam biljke kafe, ovaj rasadnik sam organizovala kao preduzeće.“

U videu Svetske organizacije za hranu (FAO), Beti Nduga iz okruga Luvero u Ugandi pripoveda svoju priču. Kada joj je muž preminuo, napustila je grad i sa decom se preselila u selo gde žive njeni roditelji. Tu je počela sa obradom zemljišta.

Statistički gledano, Beti Nduga i njena deca bi tako utonuli u siromaštvo. Najmanje tri od četiri osobe koje žive u ekstremnom siromaštvu žive na selu i u ruralnim područjima. Pri tom su žene u dvostruko nepovoljnijem položaju: imaju manji pristup obrazovanju, kreditnim ili zemljišnim pravima od muškaraca.

Tokom jednog edukativnog projekta FAO, Beti Nduga naučila je da uzgaja biljke kafe. Njene biljke su otporne na takozvano uvenuće kafe, bolest koja se dugo smatrala gotovo iskorenjenom, ali se sada ponovo ubrzano širi i uništava milione stabala te biljke.

Nduga sada ima 30 zaposlenih koji rade u njenom rasadniku. Među njima su i mnoge žene. Biljke prodaje lokalnim uzgajivačima kafe, ali i preko ugandske Službe za razvoj uzgoja kafe (UCDA).

Kafa je najveća izvozna stavka u Ugandi, ali tamo se povećava i broj obolelih biljaka. To se pripisuje klimatskim promenama. Oko 3,5 miliona ljudi u Ugandi živi od proizvodnje kafe, a 85 odsto njih su mali poljoprivrednici s parcelama površine između pola i dva i po hektara. Cela zemlja je zavisna od proizvodnje kafe – isto kao i Nemačka od automobilske industrije.

Sukobi i klimatske promene

Više od 2,5 milijarde ljudi radi na malim poljoprivrednim farmama širom sveta. Gotovo polovinu od tog broja čine žene.

U južnoj Aziji i subsaharskoj Africi svaka druga osoba u poljoprivredi je žena, a na globalnom jugu žene su te koje proizvode između 60 i 80 odsto hrane – uprkos tome što obično na raspolaganju imaju manje resursa od muškaraca.

Frejzer Paterson iz nemačke humanitarne organizacije Pomoć gladnima u svetu (Welthungerhilfe) sastavlja godišnji Globalni indeks gladi. On uzroke za porast gladi u svetu poslednjih godina vidi pre svega u ratnim sukobima i klimatskim promenama.

Oba faktora posebno teško pogađaju žene. U ratu, u izbegličkim kampovima i u zbegu, one su žrtve nasilja. Otprilike polovinu ruralnog stanovništva čine žene. One posebno ispaštaju zbog povećanja suša, poplava, klimatski uslovljenim bolestima biljaka i životinja. Mala seoska gazdinstva nemaju resurse za prevladavanje prirodnih katastrofa, prevazilaženje problema tokom izostanka prinosa ili za ulaganje u nove poljoprivredne metode. Žene su takođe prve koje osete posledice rastućih cena hrane:

„Žene nisu odgovorne samo za proizvodnju hrane, već i za to kako se ona raspoređuje za potrebe porodice“, kaže Paterson i naglašava da su „one odgovorne za kuvanje i hranjenje dece“.

U većini slučajeva raspored prilikom obroka izgleda ovako: najpre jedu muškarci, zatim dečaci, pa devojčice, a tek na kraju – žena.