Članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović i Željko Komšić ove godine nisu, zbog pandemije korona virusa, organizovali tradicionalni prijem već su poslali poruku građanima BiH povodom 1. marta, Dana nezavisnosti BiH, koji se obeležava u Federaciji BiH, ali ne i u Republici Srpskoj.
Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović rekao je da se 1. marta mora „odati poštovanje svima koji su svojim životom branili državu Bosnu i Hercegovinu i obezbedili njen opstanak“.
„Bez njihove spremnosti da po svaku cenu odbrane suverenitet i teritorijalni integritet danas ne bi bilo ni Bosne i Hercegovine“, naveo je Džaferović u poruci.
Navodeći da je pre 29 godina proveden referendum o nezavisnosti Bosne i Hercegovine, on je ocenio da su u kontekstu sveopšte neizvesnosti i krize uzrokovane disolucijom Jugoslavije, gradjani BiH „hrabro i dostojanstveno uzeli vlastitu sudbinu u svoje ruke“.
„Tada su ogromnom većinom gradjanke i gradjani ove zemlje, pripadnici svih njenih naroda izabrali put slobode i dostojanstva. Zacrtan je put nezavisne i medjunarodno priznate države, države ravnopravnih naroda i gradjana“, istakao je bošnjački član Predsedništva BiH.
Prema njegovim rečima, bio je to jedan od najznačajnijih trenutaka u istoriji BiH.
„Demokratska volja iskazana 1. marta 1992. godine imala je presudan značaj za opstanak Bosne i Hercegovine. Građanke i građani BiH izabrali su tada samostalnu i celovitu državu, odbijajući ideje o njenoj podjeli i pripajanju drugim državama“, kazao je Džaferović.
Na referendum, održan 1. marta 1992. godine, za nezavisnost BiH izjasnili su se uglavnom Bošnjaci i Hrvati, dok su Srbi većinski bojkotovali referendum.
Prethodno su tadašnje vodje srpskog naroda u BiH organizovale plebiscit, na kome su se Srbi većinski izjasnili za ostanak u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić je istakao da je „slobodno izraženom voljom većine svojih gradjana, BiH postala nezavisna država“.
„Taj čin označio je početak procesa sticanja samostalnosti, procesa koji, sudeći po svemu, još traje. Naša država nije nam poklonjena, nego je uz najveća moguća odricanja i žrtve sačuvana. Pored svih izazova sa kojima se i danas susrećemo, uz sve aktuelne probleme, i danas moramo da se borimo za njen integritet i opstanak“, naveo je Komšić.
Prema njegovim rečima, oni koji su svim sredstvima pokušavali da ponište većinski izraženu volju građana Bosne i Hercegovine iz 1992. godine, danas ni za milimetar nisu odstupili od svojih ciljeva.
„Iste one sile koje su zemlju vojno napale i podrivale zbog njene nezavisnosti i osamostaljenja, još su aktivne i deluju protiv BiH“, naglasio je Komšić.
Dodao je da danas „ne voze na tenkovima odmetnute armije, ne granatiraju gradove i ne ubijaju civile, ali koriste institucije i sve moguće prilike da zemlju koče i unazade“.
„Na prvi pogled teško je porediti ta dva načina uništavanja naše zemlje, ali posledice i jednog i drugog traju i produbljuju se“, ocenio je Komšić.
On smatra da se „istim žarom, kojim se borilo za nezavisnost, slobodu, čast i jednakostnakon BiH, sada treba suprotstaviti destruktivnim silama koje slabe zemlju, ali ovaj put kroz institucije države“.
Na nivou BiH nikada nije usvojen zakon o državnim praznicima, već postoje entitetski zakoni koji regulišu to pitanje.
U Federaciji BiH 1. mart se praznuje kao Dan nezavisnosti BiH i neradni je dan, dok se u RS 1. mart, kao dan kada je 1992. godine održan referendum o nezavisnosti BiH, smatra uvodom u tragični gradjanski rat u Bosni i Hercegovini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.