Džamije nisu srušene, dakle nema genocida

Od pokretanja vojne kampanje protiv pobunjenika u državi Rahine u oktobru šire se navodi o ugnjetavanju naroda Rohingja. Čak je bilo reči o tome da su inicijative snaga vlasti ekvivalent etničkom čišćenju, a defakto liderka Mjanmara Aung San Su Ći, dobitnica Nobelove nagrade, se suočava s kritikom međunarodne zajednice.

Komisija, koju je osnovala mjanmarska vlada i koju predvodi bivši general Mjint Sve, trebalo bi da izvede konačan zaključak o situaciji u zemlji do kraja januara. Međutim, u dosadašnjoj istrazi je odbacila navode o genocidu na osnovu činjenice, kako je navela, da Rohingja muslimani i dalje žive u državi Rahine i da muslimanski verski objekti nisu srušeni. Takođe je navela da nije pronađeno „dovoljno dokaza“ da su pripadnici bezbednosnih snaga bilo koga silovali uprkos široko rasprostranjenim suprotnim tvrdnjama. Još uvek se vodi istraga u vezi sa optužbama za podmetanje požara, arbitrarna hapšenja i mučenja.

Bi-Bi-Si navodi da je neobično što Komisija ne spominje najozbiljniju optužbu, a to je da mjanmarske bezbednosne snage ubijaju civile u okviru kolektivne kazne za napade Rohingja ekstremista. Kako navode dopisnici, tri meseca od početka krize je malo napretka ostvareno kada je reč o nalaženju rešenja. U izveštaju se navodi da je uhapšeno na stotine pripadnika naroda Rohingja, ali da se naoružani ekstremisti i dalje slobodno kreću i da tek treba da se pronađe pokradeno oružje.
Ranije ove nedelje je nekoliko policajaca stavljeno u pritvor nakon što se pojavio video-snimak na kojem se vidi kako policajci tuku Rohingja muslimane tokom bezbednosne operacije u novembru. Priznanje da su bezbednosne snage ugnjetavali pripadnike naroda Rohingja je neuobičajeno, primećuje Bi-Bi-Si, budući da su lideri prethodno više puta naglašavali da poštuju vladavinu prava.
Država Rahine je zatvorena za novinare i istražitelje, te je teško dobiti nezavisnu potvrdu ovakvih navoda. Procenjuje se da se u pretežno budističkom Mjanmaru milion Rohingja muslimana tretiraju kao nelegalni imigranti iz Bangladeša. Vlada im ne da državljanstvo uprkos njihovom poreklu. U nasilju u državi Rahine 2012. je život izgubilo na desetine ljudi, a više od 100.000 je raseljeno, dok veliki broj Rohingja muslimana još uvek živi u oronulim kampovima. Oni se suočavaju sa diskriminacijom.

Procenjuje se da stotine hiljada pripadnika Rohingja muslimana bez dokumenata živi u Bangladešu, bežeći već nekoliko decenija iz Mjanmara. Bangladeš je saopštio da je u protekla dva meseca oko 50.000 pripadnika naroda Rohingja prešlo njegovu granicu. Celokupna situacija je izazvala osudu međunarodne javnosti. Petnaestak nobelovaca je pisalo Savetu bezbednosti UN, tražeći da se ulože napori za sprečavanje „ljudske tragedije koja je ekvivalent etničkom čišćenju i zločinima protiv čovečnosti“ u državi Rahine.