Međunarodna ikona i inspiracija: O Džasindi Ardern, premijerki Novog Zelanda koja je povlači sa te funkcije

Ta informacija nije samo šokirala novozelandsku javnost – iako se u prethodnom periodu mogle čuti priče da će to da uradi – već i svetsku.

Svi svetski mediji su kao glavnu vest na svojim portalima objavili njeno povlačenje uz izjavu da “nema više energije“ posle pet i po godina na vlasti i devet meseci pre narednih parlamentarnih izbora.

Suzbijajući suze, novinarima u Napijeru je rekla da će 7. februar biti njen poslednji dan na premijerskoj funkciji.

Najavila da će opšti izbori na Novom Zelandu biti održani 14. oktobra i da će ona do tada biti poslanica.

Laburistička stranka na čijem je čelu, u naredna tri dana glasaće za novog šefa partije, koji će biti i novi premijer.

Ova neverovatna žena, puna empatična i solidarnosti, postala je međunarodna ikona nakon masovnom ubistvu u zemlji i odgovoru na pandemiju kovida 19.

U njenu čast iskovan je termin “džasindamanija”.

U martu 2019. izveden je teroristički napad na dve džamije u kojem je ubijeno 50 osoba.

Iako je u tom trenutku bila kratko na funkciji premijerke, Ardern je svojim postupcima pokazala šta znači biti pravi predvodnik svoje države i svojih građana.

Noseći crnu maramu na glavi u znak poštovanja prema ožalošćenim muslimanima, zagrlila je članove brojnih porodica, saslušala ih i nudila utehu.

Kada se korona virus počeo širiti i po Evropi, odlučno je odreagovala uvođenjem politike nulte tolerancije.

Kada su vakcine postale dostupnije odustala je od te strategije.

Iz solidarnosi, ona i vlada Novog Zelanda smanjili su svoje plate za 20 odsto.

Inače, inspiracija ženama postala je kada je pobedila na izborima 2017. sa samo 37 godina.

Već sledeće godine postala tek druga svetska liderka koja je dobila dete, a kada je dovela svoju malu ćerku u Generalnu skupštinu UN dobila je pohvale širom sveta.

Rođena je 26. jula 1980. u Hamiltonu na Novom Zelandu.

Odrasla je u Morinsvilu i Murupari, gde je njen otac, Ros Ardern, radio kao policajac.

Njena majka, Lorel, radila je kao pomoćnica u školskoj kuhinji.

Laburističkoj partiji se pridružila sa 17 godina.

Regrutovala ju je njena tetka, Mari Ardern, dugogodišnja članica Laburističke partije, da joj pomogne u kampanji za poslanika iz Novog Plimuta Harija Dujnhovena tokom njegove kampanje za reizbor na opštim izborima 1999. godine.

Pohađala je Univerzitet Vaikato, a diplomirala 2001. godine sa diplomom komunikologije u politici i odnosima s javnošću.

Živela je neko vreme u Njujorku u SAD, gde je volontirala u narodnoj kuhinji i radila na kampanji za radnička prava.

Nakon toga se preselila u London gde je radila kao viša savetnica za politiku tokom mandata Tonija Blera, kao i u britanskom Ministarstvu unutrašnjih poslova gde je pomagala u reviziji rada policije u Engleskoj i Velsu.

Ardern je sebe opisuje kao socijaldemokratkinju, republikanku i feministkinju.

Politička inspiracija joj je novozelandska političarka Helen Klark.

Verena je za televizijskog voditelja Klarka Gajforda s kojim ima ćerku Neve Te Aroha.

“Neve” je anglizovan oblik irskog imena “Niamh”, što na maorskom znači “svetla”, zatim “Aroha” znači ljubav”, a “Te Aroha” je ruralni grad zapadno u blizini Ardernovog bivšeg rodnog grada Morinsvila.

U čast rođenja njene čerke, novozelandski simfonijski orkestar snimio je Brahmovu uspavanku “Cradle Song” na jeziku Te Reo Maori, a najviša zgrada u Oklandu, “Skaj tauer”, bila je osvetljena u ružičasto tri noći zaredom.

Džasinda Ardern se nalazi na “Tajmovoj” listi 100 najuticajnijih ličnosti u svetu, a i počasna je građanka Novog Pazara.