Džermanvings 4U9525 iz Barselone za Diseldorf: Devet godina od tragedije u kojoj je poginulo svih 150 ljudi u avionu

U utorak 24 marta 2015. iz Barselone je poleteo avion Džermanvingsa i nikada nije stigao u Diseldorf. Posle 40 minuta, srušio se u francuskom Alpima, na visini od oko 1500 metara i raspao se na najstinije delove. U avionu je bilo 144 putnika i šest članova posade. Istraga je utvrdila da je kopilot aviona namerno srušio letilicu.

Pravno suočavanje sa ovom tragedijom još uvek traje. Porodice poginulih su tužile Savezni zavod za vazduhoplovstvo. Kažu da vlasti nisu smele da dozvole kopilotu da upravlja avionom zbog toga što su nadležni znali za njegovo teško psihičko oboljenje.

Đaci na povratku sa razmene

Među poginulima su 14 učenica i dva učenika desetog razreda, kao i dve nastavnice gimnazije Jozef-Kenig u gradiću Haltern am Ze. Vraćali su se sa razmene đaka, koju ova škola tradicionalno neguje.

Na svaku godišnjicu, u tom gradu se održava pomen žrtvama. Crkvena zvona zazvonila su i ovog 24. marta u 10.41. – u vreme kada se avion srušio u Francuskoj. Ljudi zastaju na ulicama. Ožalošćeni polažu cveće i sveće ispred dva spomen obeležja u gradu.

Više od 1.000 učenika i nastavnika gimnazije okupiće se i ove godine u školskom dvorištu, prvog dana posle uskršnjeg raspusta koji u Severnoj Rajni Vestfaliji počinje sutra i završava se 6. aprila. Pročitaće imena poginulih đaka i nastavnica.

„Kada svi stoje napolju, užas nesreće ponovo postaje veoma prisutan“, kaže Ulrih Vesel, direktor gimnazije.

Kako grad tuguje održava sećanje na one koje je izgubio

Haltern am Ze ima nekoliko spomen-obeležja koji podsećaju na poginule u nesreći.

Slike 16 đaka i dve nastavnice vise na ulazu u školu, i jedna učionica je uređena kao spomen soba. Na ulazu u školsko dvorište nalazi se spomen park koji čine se 18 stabala trešnje, cvetna livada, spomen-ploče boje rđe sa imenima žrtava i stub sa svećom koja neprekidno gori.

Još jedno spomen obeležje nalazi se na opštinskom groblju – simbolično oblikovano kao učionica. Sastoji se od ukupno 18 ukrasnih stabala jabuke, i spomen-kamen od granita na kojem su uklesana su imena poginulih, krst i crna traka sa brojem leta 4U9525.

Nastalo i pozorište koje nosi ime Lea Dripel, koja je imala samo 16 godina, kao i većina đaka koji su tada poginuli. Njena majka i mnogi drugi ljudi, preuredili su bivši bioskop u malo amatersko pozorište.

A, pre samo nekoliko dana, još jedna grupa đaka koji uče španski jezik, posetila je partnersku školu u Španiji, prenosi DW.