Britanski premijer Boris DŽonson rešen je da spreči da se takozvani poslebregzitovski period produži dalje od planiranog roka – kraja decembra naredne godine.
U tom cilju predložio je klauzulu na Sporazum o povlačenju o kojoj će britanski parlament raspravljati u petak. Do produžavanja za još dve godine bi, prema trenutnom stanju stvari, moglo da dođe dogovorom između EU i Britanije. DŽonsonov predlog može povećati šanse za izlazak Britanije iz EU bez postignutog trgovinskog sporazuma.
DŽonson je izričit da „vazalski period“, kako ga naziva, ne bi trebalo produžiti nakon kraja 2020. Kako piše Gardijan, DŽonson je rekao da će parlamentarnim putem zakonski zabraniti produženje jedanaestomesečnog tranzicionog perioda koji stupa na snagu kada Britanija formalno napusti EU 31. januara.
Tokom prelaznog perioda Velika Britanija će ostati na jedinstvenom tržištu EU i u carinskoj uniji, ali neće imati pravo glasa ni u jednoj od institucija EU. Stanje „vazala“ daje vremena za pregovore o budućem odnosu, kaže DŽonson.
Dodao je da je 11 meseci „dovoljno“ vremena za obavljanje „fantastičnog“ trgovinskog posla. Izvori Gardijana iz Dauning strita sugerišu da će sama činjenica da je krajni rok fiksiran uticati da obe strane pregovaračkog stola usmere svoje misli na „obavljanje posla“.
Govoreći na događaju Centra za evropsku politiku juče u Briselu, generalna direktorka Evropske komisije za trgovinu Sabine Vejand rekla je da je poruka shvaćena.
Kako je dodala: „Mislim da smo, s obzirom na sve signale koje dobijamo – a sada se ti signali sprovode u zakone – ozbiljno shvatili da Ujedinjeno Kraljevstvo ne namerava da produži tranziciju i moramo biti spremni na to“.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen već je kazala da je tranzicioni period nedovoljan da se pregovara o sveobuhvatnom dogovoru. Ona je predložila „sekvenciranje“ razgovora, dajući prioritet određenim pitanjima tamo gde ne postoji alternativa. To na primer znači da će se najpre pokrenuti pitanja buduće trgovinske razmene i pitanje pristupa britanskim vodama za evropske flote.
Ostale vitalne oblasti, kao što su prevoz robe na putevima, avionska prava za britanske prevoznike, deljenje podataka i bilo kakav poseban aranžman za usluge, uključujući finansijski sektor, moraće da sačekaju.
Britanski ministar Majkl Gov, piše Bi-Bi-Si, insistira da su se Velika Britanija i EU „obavezale da osiguraju dogovor“ do kraja 2020. Gov, koji je inače bio ministar zadužen za pripremnu koordinaciju u slučaju Bregzita bez dogovora, kazao je da je već dosta posla obavljeno. „Imamo političku deklaraciju koja predstavlja osnov za sporazum kakav mi želimo sa EU“, rekao je Gov.
Sekretar iz senke zadužen za Bregzit Kir Starmer, inače jedan od kandidata za novog lidera laburista, smatra da je potez premijera „nesmotren i neodgovoran“, i da je DŽonson „spreman da ugrozi radna mesta ljudi“.
Gov, sa druge strane, ističe da će prava radnika biti „zaštićena“ u posebnim zakonima dodajući da je vlada želela da obezbedi da Predlog zakona o povlačenju prođe kroz parlament „čisto i jasno“. Privremeni lider Liberalno-demokratske partije Ed Davej smatra da je „jedini način na koji DŽonson može da ispuni rok do decembra 2020. odustajanje od svih prethodnih obećanja datih glasačima i pristanak na sve zahteve EU.“
Uticajne ličnosti EU, među kojima i njen glavni pregovarač Mišel Barnije, sumnjaju da se dogovor može postići u tom roku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.