Bivši britanski premijer Boris Džonson tvrdi da je Francuska bila „u poricanju“ kada je reč o mogućnosti da Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu i optužio je nemačku vladu da je isprva favorizovala brzi vojni poraz Ukrajine u odnosu na dugi konflikt.
Džonson je rekao u ponedeljak za CNN Portugal, partnersku mrežu CNN-a, da su stavovi zapadnih nacija varirali sve dok Moskva nije izvršila sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu 24. februara. Iako je Džonson naglasio da su nacije EU kasnije stale iza Ukrajine i da joj sada pružaju čvrstu podršku, to nije bio jedinstven slučaj u periodu pre ruske invazije.
„Ta stvar je bila ogroman šok. Mogli smo da vidimo kako se gomilaju snage ruskih bataljonskih taktičkih grupa, ali različite zemlje su imale veoma različite perspektive“, rekao je Džonson za CNN na portugalskom.
„Stav Nemačke je u jednoj fazi bio da ako će to da se desi, što bi bila katastrofa, onda bi bilo bolje da se cela stvar brzo završi, a da Ukrajina popusti“, rekao je, navevši „sve vrste razumnih ekonomskih razloga“ za takav pristup.
„Ja to nisam mogao da podržim, smatrao sam da je to užasan način sagledavanja tog pitanja. Ali mogu da razumem zašto su tako mislili i tako se osećali“, dodao je.
Nemačka nastoji da nađe brzo rešenje za smanjenje svoje zavisnosti od ruskih energenata od početka invazije Moskve.
„Nema sumnje da su Francuzi bili u poricanju sve do poslednjeg trenutka“, rekao je Džonson.
Francuski predsednik Emanuel Makron predvodio je evropske napore za odvraćanje ruskog predsednika Vladimira Putina da napadne Ukrajinu, posetivši ga u Kremlju samo nekoliko nedelja pre nego što je ruski lider naredio svojim trupama da uđu u zemlju.
Šefu francuske vojno-obaveštajne službe generalu Eriku Vidodu je rečeno da se povuče s funkcije delimično zato što „nije uspeo da predvidi“ rusku invaziju na Ukarjinu, rekao je tada izvor iz vojske, koji je upoznat sa ovim pitanjem, za CNN.
Džonson je takođe kritikovao početnu reakciju Italije na opasnost od invazije. On je rekao za CNN da je italijanska vlada, koju je u to vreme predvodio Mario Dragi, „u jednoj fazi jednostavno saopštila da neće moći da podrži stav koji smo mi zauzeli“, s obzirom na „ogromnu“ zavisnost od ruskih hidrokarbonata.
CNN je zamolio francusku i nemačku vladu za komentar dok su u Dragijevoj kancelariji odbili da komentarišu.
Mnogi posmatrači su isprva verovali da će ruska invazija na Ukrajinu biti završena za nekoliko nedelja ili dana, ali su kijevske snage umesto toga odvratile inicijalne napore Moksve da zauzmu glavni grad, a u skorije vreme su izvele uspešnu kontraofanzivu da bi povratile teritorije na istoku i jugu zemlje.
Džonson je rekao da čim je Rusija izvršila svoju invaziju u februaru, stavovi širom Evrope su se brzo promenili.
„Ono što se desilo jeste da su svi – Nemci, Francuzi, Italijani, svi, (predsednik SAD) Džo Bajden – shvatili da prosto nema opcije jer sa ovim tipom (Putinom) ne možete da pregovarate. To je ključno“, rekao je bivši premijer, dodajući da je od tada „EU ostvarila brilijantan učinak“ kada je reč o protivljenju Rusiji.
„Posle svih mojih zabrinutosti odajem poštovanje načinu na koji je EU delovala. Bila je ujedinjena. Sankcije su bile oštre“, dodao je.
Džonson je tokom svog premijerskog mandata često kritikovao invaziju Rusije i uspostavio bliske odnose sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Džonson je bio prinuđen da podnese ostavku u julu nakon što mu je zbog više skandala narušena reputacija.
Bivši britanski premijer je rekao za CNN da je Zelenski izuzetan“ u svom rukovodstvu. „On je veoma hrabar čovek. Mislim da bi istorija ovog konflikta bila potpuno drugačija da njega nije bilo tamo.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.