Džonson u UN o tehnologiji ali ne i o Bregzitu 1Foto: EPA-EFE/JUSTIN LANE

Britanski premijer Boris Džonson obratio se Generalnoj skupštini UN a govorio je o „terminatorima iz budućnosti“, „zastrašujućim pilićima bez udova“, „frižideru koji pišti kad hoće još sira“ i gradovima koji „izgledaju kao ciriške apoteke“.

U Džonsonovom obraćanju nije bilo Bregzita, osim u jednoj šali, sudske presude da nije radio po zakonu kada je suspendovao parlament, politike za koju se tvrdi da preti njegovoj funkciji i podriva njegov uticaj kao britanskog lidera.

Mnogi nisu znali šta da očekuju od Džonsona pošto je britanski Vrhovni sud samo par sati pre njegovog govora odlučio da njegove poteze proglasi nezakonitim.

Međutim, može se reći da je samo mali broj ljudi očkivao ono što je Džonson dramatično i energično izneo – mnoštvo upozorenja na štetu koju tehnologija može naneti ako se pogrešno koristi i prednosti koje ona može doneti čovečanstvu uz ispravnu upotrebu.

Džonson je naveo da je optimista u pogledu budućnosti tehnologije, pod uslovom da čovečanstvo nađe „pravi balans između slobode i kontrole“.

Prva od potencijalnih budućnosti u Džonsonovom govoru je izrazito distopijska, Tu tehnologija prožima apsolutno sve pore ljudskog života i to ne na dobar način. Digitalni asistenti se prave da primaju naređenja ali zapravo prate ljude i deluju protiv njihovih interesa, kompjuteri odlučuju šta će čovek dobiti, gde može da ide, ko će da bude.

„Možete čuvati tajne od prijatelja, od roditelja, od dece, od lekara, čak i od ličnog trenera, ali je potrebno veoma mnogo da se misli sakriju od Gugla. A ako je to danas tako, u budućnosti možda ne bude mesta za skrivanje“, naveo je britanski premijer.

Takvo stanje, prema Džonsonu, uopšte nije dobro.

„Mogu li se algoritmima poveriti naši životi i nadanja? Jesmo li osuđeni na hladnu budućnost gde kompjuteri govore ‘da’ ili ‘ne’? Kako molite algoritam? Kako ga navedete da vidi olakšavajuće okolnosti? Moramo naći pravi balans između slobode i kontrole“, naveo je Džonson.

Britanski premijer je u govoru samo jednom pomenuo Bregzit, i to kada je naveo grčki mit o Prometeju, kog je Zevs vezao za stenu i osudio ga da mu orao svakog dana jede jetru.

„I to se nastavljalo zauvek. Otprilike takvo bi bilo iskustvo Bregzita u Velikoj Britaniji, da je bilo onako kako su neki poslanici hteli“, rekao je on.

Ipak, kako je naveo, uz ispravan pristup, pristup „slobode, otvorenosti i pluralizma“, i garancija da će se takvi glasovi glasno čuti „u telima koja pišu propise“, čovečanstvo može da se otisne u svetlu tehnološku budućnost.

Odmah posle govora, Džonson je napustio Njujork i odleteo u Veliku Britaniju gde ga očekuju rukovođenje političkim posledicama odluke Vrhovnog suda i pozivi da podnese ostavku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari