Samit COP26 “u minut do dvanaest”

Džonson kaže da ovaj samit predstavlja „ključni“ momenat koji bi trebalo da doprinese da svetski lideri pređu „sa reči na dela“ da bi se usporile klimatske promene.

„Sat otkucava, svi moramo da učinimo više i da preuzmemo veće obaveze”, rekao je Džonson, prenosi Bi-Bi-Si. Prema njegovim rečima, ove obaveze uključuju poteze kao što su prelazak sa fosilnih goriva na zelenije izvore energije, upotreba električnih automobila i sađenje miliona, ako ne i milijardi, drveća širom sveta. “Iznad svega, važno je da pronađemo način da pomognemo zemljama u razvoju da se priključe akciji”, dodao je Džonson.

On je naglasio i da “ne postoje opravdanja za odlaganje” pošto je svet iz prve ruke doživeo razorne posledice klimatskih promena, od toplotnih talasa i suša do razornih požara i uragana.

Kako je na ceremoniji otvaranja samita istakao predsednik COP26 Alok Šarma, tokom “klimatske promene nisu uzele slobodno vreme tokom pandemije”.

Nedavni izveštaj Ujedinjenih nacija u kojem se navodi da su proteklih pet godina bile najtoplije zabeležene od 1850. bio je “poziv za buđenje za sve nas i jasno je stavio do znanja da je na snazi crveno svetlo na klimatskoj kontrolnoj tabli”, rekao je Šarma.

“Pre šest godina, u Parizu, dogovorili smo naše zajedničke ciljeve“, rekao je on, misleći na klimatski sporazum iz 2015. da se globalno zagrevanje zadrži ispod dva stepena Celzijusa i da cilj bude da se dostigne 1,5 stepen, dodajući da je COP26 “naša polsednja najbolja nada” da se to ostvari.

“Verujem da možemo da pomerimo pregovore napred i da započnemo deceniju sve većih ambicija i akcija, ali moramo da krenemo u trku. Ako reagujemo sada i budemo delovali zajedno, možemo da zaštitimo naše dragoceno obećanje i osiguramo da ono što je Pariz obećao, Glazgov ispunjava”, poručio je Šarma.

Velika Britanija je domaćin samita COP26 u vreme dok među naučnicima širom sveta vlada sve veća zabrinutost zbog klimatskih promena i smatra se da zemlje ne čine dovoljno da bi ograničile emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, što je izazvao porast prosečnih temperatura na globalnom nivou.

Samitu će prisustvovati oko 200 predstavnika zemalja širom sveta, uključujući američkog predsednika Džozefa Bajdena i indijskog predsednika Narendru Modija, ali se neki od “ključnih igrača”, kao što su kineski predsednik Si Đinping i ruski Vladimir Putin, neće pojaviti.

Kako prenosi Si-En-Bi-Si, Kremlj je juče potvrdio da se Putin neće obratiti uživo preko video linka, kako je očekivano. Portparol Dmitrij Peskov rekao je da “neće biti izvodljivo da se Putin obrati delegatima uživo” i da će umesto toga poslati snimljenu video poruku. Kineski lider Si Đinping takođe neće, kako je ranije najavljeno, prisustvovati video pozivu, već će umesto toga poslati pismenu poruku učesnicima konferencije.

Odsustvo Rusije i Kine sa samita se smatra velikim udarcem za nade u znatniji napredak po pitanju redukovanja gobalnih emisija. Bajden je uoči samita u Glazgovu kritikovao Kinu i Rusiju da ne doprinose u dovoljnoj meri borbi protiv klimatskih promena, rekavši da je “razočaravajuće” što se ove dve zemlje nisu obavezale na konkretne poteze.

Nakon sastanaka svetskih lidera, pregovarači će imati zadatak da rade na tekstovima sporazuma u nadi da će dogovor biti postignut do 12. novembra. Mnoga od pitanja o kojima će se raspravljati na samitu su na dnevnom redu već decenijama, uključujući ono kako bogate zemlje mogu da pomognu siromašnim da se suoče sa klimatskim promenama i da se uspešnije bore protiv njih.

Sporost akcije razljutila je mnoge ekološke aktiviste koji će, kako je najavljeno, organizovati proteste za vreme samita. Kritike je izazvalo i to što su lideri na konferenciju o klimatskim promenama doputovali sa 400 privatnih aviona. Odgovarajući na kritike, škotska premijerka Nikola Stardžon rekla je da razume “različita osećanja” zbog toga što su lideri došli avionima na samit i da to šalje “pomešane poruke zbog zagađenja”, ali je istakla da se veći napredak u razgovorima uvek postigne ako se lideri sretnu licem u lice.