Džordž Soroš: Poraz Moskve u Ukrajini doveo bi do raspada „ruske imperije“

Ruska invazija na Ukrajinu 24. februara pokrenula je jedan od najsmrtonosnijih sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata i najveću konfrontaciju između Moskve i Zapada od Kubanske raketne krize 1962. godine.

Soroš je rekao da će Sjedinjene Države podržati Ukrajinu, ali da je predsednik Džo Bajden upozorio ukrajinskog Volod0mira Zelenskog da postoje ograničenja i da se treći svetski rat mora izbeći. Soroš nije otkrio izvor svojih informacija.

On je naveo da je ruska vojska loše vođena, slabo opremljena i demoralisana, ali da se predsednik Vladimir Putin obratio Vagnerovoj plaćeničkoj grupi da osujeti ukrajinsku vojsku.

„Zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza jedva čekaju da vide Ruse poražene u Ukrajini jer žele da afirmišu svoju nezavisnost“, reći će Soroš na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, navodi se u tekstu njegovog govora koji je objavio njegov kabinet.

„To znači da bi ukrajinska pobeda rezultirala kolapsom ruske imperije. Rusija više ne bi predstavljala pretnju Evropi i svetu. To bi bila velika promena na bolje“, rekao je on.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, nuklearna supersila se podelila na 15 nezavisnih republika, iako Rusija ostaje daleko najmoćnija od njih i vlasnik najvećeg nuklearnog arsenala na svetu.

Putin tvrdi da je rat u Ukrajini egzistencijalna bitka sa agresivnim i arogantnim Zapadom, ističući da će Rusija koristiti sva raspoloživa sredstva da zaštiti sebe i svoj narod od svakog napada.

SAD su demantovale tvrdnje Kremlja da želi da uništi Rusiju, najvećeg svetskog proizvođača energije.

Soroš je rekao da se Putinovo oslanjanje na Vagnerovu plaćeničku grupu, koju je osnovao Jevgenij Prigožin, čini da je kratkoročno funkcionisalo.

„Kocka se isplatila. Ukrajina je bila suočena sa strateškim izborom: ili se držati Vagnera na odstojanju ili predati Rusiji propagandnu pobedu i sačuvati njene ograničene resurse za kontranapad“, rekao je Soroš.

Ukrajina je, naglasio je, imala male šanse na proleće kada je dobila oružje koje je obećao Zapad.

Što se Kine tiče, Soroš je rekao da je strategija predsednika Si Đinpinga „nulta kovida“ poljuljala poverenje u Komunističku partiju.

„Trenutna situacija ispunjava sve preduslove za promenu režima ili revoluciju. Ovo je, međutim, samo početak nepovratnog procesa čije će se posledice osećati još dugo“, rekao je Soroš o Kini.

„Kratkoročno, Si će verovatno ostati na vlasti jer čvrsto kontroliše sve instrumente represije. Uveren sam, međutim, da Si neće ostati na funkciji doživotno, a dok je on na toj funkciji, Kina neće postati dominantna vojna i politička snaga kojoj teži“, rekao je Soroš.

Soroš Rusiju, daleko najveću državu na svetu po teritoriji, i Kinu, drugu po veličini svetsku ekonomiju, postavlja kao vodeće članove grupe rastućih „zatvorenih društava” u kojima je pojedinac podređen državi, prenosi portal Klix.