„Bajden ne može da ignoriše izraelske stavove jer ima jak jevrejski lobi“: Sagovornici Danasa o govoru predsednika SAD pred Kongresom

Predizborni govor

Prema mišljenju Srećka Đukića, člana Foruma za međunarodne odnose, Bajden je održao „odličan govor koji je bio posvećen nizu unutrašnjih pitanja, najvažnijim međunarodnim problemima i bio je u funkciji predizborne kampanje“.

„Čini mi se da je on uspešno sastavio sve tri komponente i održao govor od 68 minuta“, kaže Đukić.

Kako dodaje, nije u pitanju nikakav ekstremni govor niti je rečeno nešto revolucionarno, ali se videla odlučnost i jasan stav po svim pitanjima – od rata u Ukrajini do niza unutrašnjih ekonomskih i socijalnih pitanja, uključujući i problem migranata.

„Nisam očekivao da će moći da održi govor koji je trajao više od sata, govoreći sve iz glave. Mislim da nema nikakvih nedoumica oko Bajdenove politike i njegovog odnosa prema kriznim tačkama u svetu, prema budućnosti i prema svom rivalu koji će najverovatnije biti Donald Tramp“, primećuje Đukić.

Dragoslav Rašeta, istrživač Novog trećeg puta, kaže da su republikanci načinili istu grešku kao i ranijih godina, a to je fokus da se Džo Bajden predstavi kao senilni starac koji gubi kontrolu nad svim polugama vlasti i kao veoma neuspešan političar.

Kako objašnjava, Bajdenu postaje lakše da ih demantuje kada su standardi spušteni.

„To smo videli i u anketama. Pre ovog govora otprilike samo 45 odsto Amerikanaca je mislilo da se država kreće u dobrom smeru. Posle ovog govora oko 65 procenata tog je mišljenja. Dosta vremena je dato Bajdenu da objasni svoju kohezivnu poziciju i malo više kristališe politiku kuda se kreće Amerika“, kaže Rašeta.

Osobenost ovog njegovog govora, kaže Branka Latinović, ambasadorka u penziji, je što su oči, domaće i međunarodne javnosti, bile usmerene na stanje njegove izdržljivosti tokom govora.

„I pored nedavnih Bajdenovih lapsusa u javnim nastupima, prevlađuje utisak da je to bio njegov, verovatno najznačajniji govor tokom ovog mandata, da je to bio vatreni govor, da je govorio odlučnim glasom i sa jasnim porukama“, kaže Latinović.

Latinović primećuje da je za većinu Amerikanaca on sinoć izgledao „čvršće“ nego obično i nije izgledao „tako star“.

„Treba se prisetiti da je Vinston Čerčil bio izabran po drugi put za premijera, u približnoj dobi kao što je Bajdenova danas“, podseća naša sagovornica.

Nije izgovorio Trampovo ime

Ona ukazuje da je u Bajdenovom govoru dominirala jedna tema – borba da se sačuva demoktatija, čije su vrednosti ugrožene u državi, gde je to do nedavno bilo nezamislivo.

„Nije izgovarao ime Donalda Trampa, uspeo je da zadrži nivo koristeći dostojanstven politički rečnik, ali i da nedvosmisleno, jasno ukaže ko ugrožava opstanak demokratskih vrednosti“, kaže Latinović.

Kako dodaje, nesporno je da će Bajdenovu predsedničku kampanju upravo obeležiti tema očuvanja demokratije, njenih tekovina, te da je Bajden upravo „izgarao na ovoj temi“.

„Upozorio je da je ovo najkritičniji period za američku demokratiju, od vremena Građanskog rata i uspeo da sebe nametne kao njenog čuvara“, tvrdi Latinović.

Ostale dve unutrašnje teme, nastavlja, bile su očuvanje prava na abortus i oporezivanje milijardera.

Balansirana politika

Američki predsednik pozvao je Kongres da mu pošalje na potpis zakon koji objedinjuje vojnu pomoć Izraelu, Tajvanu i Ukrajini i omogućava znatniju bezbednost na državnim granicama.

Tokom govora ponovo se založio za primenu principa o dve države kao metoda za okončanje izraelsko-palestinskog sukoba.

Trebalo bi podsetiti da su Sjedinjene Države više puta glasale protiv prekida vatre u Gazi u Ujedinjenim nacijama (UN) i da su dva puta uložile veto.

Đukić kaže da oni slede politiku koju su proklamovali od početka rata u Gazi – da će biti uz Izrael.

„Izrael nije završio posao u Gazi i jasno je da SAD nije mogla da glasa za tu rezoluciju. Da je Amerika ovog puta jasno stala na stanovište da se mora formirati Palestinska država to je nedvosmisleno, kao i da je Amerika vodeća država koja pruža humanitarnu pomoć Palestincima. Ne vidim tu neku protivrečnost“, kaže Đukić.

Prema njegovom mišljenju, Bajden mora da vodi balansiranu politiku kada je u pitanju Gaza.

„S jedne strane, mora da vodi računa o Palestincima jer ima mnogo muslimana koji žive u SAD i oni su potencijalni glasači, a s druge strane ne može da ignoriše izraelske stavove i izraelsku politiku jer ima jak jevrejski lobi u SAD. Mislim da on tu pravi balans i mislim da teško može da promeni nešto u tome“, objašnjava Đukić.

Sličnog je mišljenja i Rašeta koji kaže da je javnost u SAD podeljenja, te da jedna četvrtina misli kako Amerika ne radi dovoljno za Izrael ili Palestinu, odnosno, da radi previše za Izrael ili Palestinu.

„I građani muslimanske veroispovesti i Jevreji većinom glasaju za Demokratsku partiju. Bilo koji postupak se može percipirati kao povlašćeno tretiranje jedne strane nauštrb druge“, ukazuje Rašeta.

Prema njegovom mišljenju, za sada je rizičan je predlog da američka mornarica formira luku na obali Gaze kako bi se dostavljala humanitarna pomoć.

„Pre svega je to veoma logistički težak zahtev. Drugo, pitanje je kako će ta vest biti primljena od strane Izraela. Što se tiče Ukrajine i samog slanja vojske, te pozicije nisu menjane, samo su ponovno ponovljene da bi se zaokružila politika Bajdena i da bi se predstavilo gde stoje demokrate a gde republikanci po tom pitanju“, kaže Rašeta.

Kako ističe Latinović, Bajden je kroz svoje obraćanje ohrabriovao da Sjedinjene Države zajedno sa Evropskom unijom (EU) i Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) rade na uspostavljanju koridora za povećanje dostave humanitarne pomoći stanovništvu Gaze.

„Na ovaj način su nosioci ovog projekta pokazali želju i sposobnost u traženju načina da se pomogne stanovništvu Gaze, koje se suočava sa glađu na očigled celog sveta“, primećuje bivša ambasadorka.

Najzad, dodaje, stvara se projekat za njihov spas.

„Što se tiče Ukrajine, Bajden nije rekao ništa novo, već je i ovoga puta pledirao na Kongres za iznalaženje rešenja za paket finansijske podrške Ukrajini“, zaključuje Latinović.