Džozef Naj: Sukobi u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku biće snažno pogođeni pristupom koji preovlada na izborima u SAD 2024.

Amerikanci već dugo vide svoju zemlju kao moralno izuzetnu. Stenli Hofman, francusko-američki intelektualac, rekao je da, iako svaka zemlja sebe smatra jedinstvenom, Francuska i SAD se ističu u uverenju da su njihove vrednosti univerzalne.

Francuska je, međutim, bila ograničena ravnotežom snaga u Evropi, i stoga nije mogla u potpunosti da ostvari svoje univerzalističke ambicije. Samo su SAD imale moć da to urade.

Poenta nije u tome da su Amerikanci moralno superiorni; već da mnogi Amerikanci žele da veruju da je njihova zemlja sila koja je dobra u svetu. Realisti se dugo žale da ovaj moralizam u američkoj spoljnoj politici ometa jasnu analizu moći.

Ipak, činjenica je da je američka liberalna politička kultura napravila ogromnu razliku u liberalnom međunarodnom poretku koji postoji od Drugog svetskog rata. Današnji svet bi izgledao sasvim drugačije da je Hitler izašao kao pobednik ili da je Staljinov Sovjetski Savez pobedio u Hladnom ratu.

Američka izuzetnost ima tri glavna izvora.

Od 1945. dominantno je nasleđe prosvetiteljstva, posebno liberalne ideje koje su zastupali osnivači Amerike. Kako je predsednik Džon F. Kenedi rekao „magična moć na našoj strani je želja svake osobe da bude slobodna, svake nacije da bude nezavisna… To je zato što verujem da je naš sistem više u skladu sa osnovama ljudske prirode za koju verujem da ćemo na kraju biti uspešni“.

Prosvetiteljski liberalizam smatra da su takva prava univerzalna, a ne ograničena na SAD.

Naravno, Amerikanci su se uvek suočavali sa kontradikcijama u sprovođenju svoje liberalne ideologije. Pošast ropstva upisana je u Ustav, a prošlo je više od jednog veka nakon građanskog rata pre nego što je Kongres usvojio Zakon o građanskim pravima iz 1964. Rasizam ostaje glavni faktor u američkoj politici do danas.

Amerikanci se takođe razlikuju oko toga kako promovisati liberalne vrednosti u spoljnoj politici. Za neke je univerzalistički projekat postao izgovor za invaziju na druge zemlje i nametanje prijateljskih režima.

Rasizam je nesumnjivo igrao ulogu u američkim intervencijama na mestima kao što su Meksiko, Haiti i Filipini. Za druge je, međutim, liberalizam bio podsticaj za stvaranje sistema međunarodnog prava i institucija koje štite unutrašnju slobodu ublažavanjem međunarodne anarhije.

Druga linija američke izuzetnosti potiče od puritanskih religioznih korena zemlje. Oni koji su pobegli iz Britanije da bi čistije obožavali Boga u novom svetu, videli su sebe kao izabrani narod.

Njihov projekat je bio manje krstaške prirode, nego anksiozan i sadržan, poput sadašnjeg pristupa „retrench“ oblikovanja Amerike kao grada na brdu da bi privukao druge.

Sami osnivači su brinuli da nova republika izgubi svoju vrlinu, kao što se to dogodilo sa Rimskom republikom. U devetnaestom veku, evropski posetioci kao što su Aleksis de Tokvil i Čarls Dikens primetili su američku opsednutost vrlinom, napretkom. Ali ova moralna briga bila je više okrenuta unutra nego spolja.

Treći izvor američke izuzetnosti leži u osnovi ostalih: sama veličina i lokacija Amerike oduvek su davali geopolitičku prednost. Već u devetnaestom veku De Tokvil je primetio poseban geografski položaj Amerike.

Zaštićena dva okeana i omeđena slabijim susedima, bila je u stanju da se u velikoj meri fokusira na širenje prema zapadu tokom devetnaestog veka, izbegavajući Evropocentrične borbe za globalnu moć.

Ali kada su se SAD pojavile kao najveća svetska ekonomija početkom dvadesetog veka, počele su da razmišljaju o globalnoj moći. Na kraju krajeva, imala je resurse, slobodu i obilne mogućnosti da se prepusti sebi, i za dobro i za zlo.

Imale su podsticaj i sposobnost da preuzmeu vođstvo u stvaranju globalnih javnih dobara, kao i slobodu da na široke načine definiše svoj nacionalni interes. To je značilo podršku otvorenom međunarodnom trgovinskom sistemu, slobodi mora i drugih zajedničkih dobara i razvoju međunarodnih institucija. Veličina stvara važnu realističku osnovu za američku izuzetnost.

Izolacionizam je bio američki odgovor na globalnu ravnotežu snaga u devetnaestom veku. Relativno slaba američka republika mogla je da bude imperijalistička prema svojim malim susedima, ali je morala da sledi oprezno realističku politiku prema evropskim silama.

Iako je Monroova doktrina tvrdila da postoji odvajanje između zapadne hemisfere i evropske ravnoteže, takva politika se mogla održati samo zato što se poklapala sa britanskim interesima i kontrolom Kraljevske mornarice nad morima.

Ali kako je moć Amerike rasla, njene mogućnosti su se povećavale. Važna prekretnica nastupila je 1917. kada je predsednik Vudro Vilson prekinuo tradiciju i poslao dva miliona Amerikanaca da se bore u Evropi.

Iako su njegovi sugrađani Amerikanci odbacili liberalnu Ligu nacija koju je Vilson stvorio na kraju rata, ona je postavila osnovu za Ujedinjene nacije i liberalni poredak nakon 1945.

Danas, predsednik Džo Bajden i većina demokrata kažu da žele da održe i očuvaju postojeći poredak, dok Donald Tramp i Amerikanci prvi žele da ga napuste, a retrenčeeri u obe stranke se nadaju da biraju između ostataka.

Konflikti koji su u toku u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku biće snažno pogođeni pristupom koji preovlada na izborima sledeće godine.

Autor je profesor na Univerzitetu Harvard i bivši pomoćnik američkog sekretara za odbranu. Uskoro će biti objavljeni njegovi memoari „Život u američkom veku“ (Polity Press, januar 2024).

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji

Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org