ECB predviđa sporiji oporavak evrozone uz slabu inflaciju

Posle očekivane duboke recesije od 7,3 odsto za tekuću godinu epidemija korona virusa će u 2021. godini imati veći uticaj od očekivanog na privredu, rekla je danas predsednica ECB Kristin Lagard.

Kao posledica toga ECB predviđa rast BDP u evrozoni od 3,9 odsto u 2021. godini, manji od pet posto očekivano u septembru, kada je poslednji put objavila svoja predviđanja.

„Svi smo predvideli da će biti drugi talas međutim njegova dubina i trajanje kao i povezane mere izolacije nisu očekivane na konstatovanom nivou“, rekla je predsednica ECB posle sastanka saveta guvernera.

Na tom sastanku, poslednjem ove godine, ECB je odlučila da pojača svoje mere podrške privredi.

Kao glavna mera program otkupa privatnog i javnog duga pokrenut hitno u martu produžen je za devet meseci do 2022. godine i povećan za 500 milijardi evra na 1.850 milijardi.

ECB tako smatra da će biti u stanju da održi povoljne uslove finansiranja privrede da prati oporavak, rekla je Lagard.

Za 2022. godinu ECB je podigla svoju prognozu rasta na 4,2 odsto u odnosu na 3,2 odsto predviđeno u septembru, pre očekivanog usporavanja od 2,1 odsto rasta u 2023. godini.

Centralna banka vidi da će inflacija u evrozoni biti samo 0,2 odsto u 2020. u odnosu na 0,3 koliko se nadala u septembru i da će vrlo sporo napredovati da dostigne 1,4 odsto 2023. godine.

To je i dalje daleko od ciljane inflacije koja treba da bude blizu ali manja od dva odsto, koju ECB pokušava da dostigne od 2013. godine.

Slaba tražnja, plate i porast vrednosti evra u odnosu na dolar su glavni faktori te smanjenje inflacije koju je Lagard nazvala „razočaravajućom“.