Foto: pixabay/ klimkin
Sezona 2021-2022. visoko patogenog ptičjeg gripa (HPAI) najteža je do sada registrovana u Evropi i dosadašnji bilans je blizu 50 miliona uništene peradi u zaraženim uzgajalištima, saopštio je danas Evropski centar za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti.
Ta agencija Evropske unije naglašava da uprkos izuzetno velikom broju slučajeva kod domaće peradi i divljih ptica i brojne slučajeve prenošenja bolesti na različite sisare, na prostoru EU i Evropske ekonomske zajednice poslednjih godina nije registrovano obolevanje ljudi od ptičjeg gripa.
Dodaje se da je i širom sveta zabeležen veoma mali broj, i to blagih oblika bolesti kod ljudi, ali i upozorava da je rizik nešto viši kod osoba koje su zbog posla direktno izložene kontaktu sa zaraženim pricama.
Najnoviji zajednički izveštaj ECDC, Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) i referentnih laboratorija u Evropskoj uniji precizira da je zabeleženo ukupno 2.467 zaraza na farmama peradi, a oko 48 miliona ptica je moralo da bude ubijeno.
Bolest je registrovana i kod 187 divljih ptica u zarobljeništvu, na primer u zoološkim vrtovima, i 3.573 divlje price u prirodi.
Uz to, kako se navodi, epidemija je nazapamćena i po veličini zahvaćene teritorije, jer su žarišta registrovana u 37 evropskih zemalja, i to od Špicberškog, odnosno Svalbardskog arhipelaga u Arktičkom okeanu, do južnog Portugala i na istoku do Ukrajine.
Agencije EU navode da virusi gripe koji se šire među životinjama samo sporadično mogu da zaraze i ljude, ali u tom slučaju simptomi mogu da budu od vrlo blagih, pa do veoma teških.
Ukazuje se da ti virusi mogu ozbiljno da ugroze javno zdravlje i podseća na epidemije ptičjeg gripa H5N1 u Egiptu, H7N9 u Kini, i na pandemiju koja čiji je okidač 2009. bilo širenje virusa H1N1 sa svinja na ljude.
„Na svu sreću u EU/EEZ tokom poslednjih izbijanja zaraze ptičjeg gripa nije bilo zaraze kod ljudi. Ipak, izvesne grupe ljudi, uglavnom oni koji rade sa životinjama, rizikuju da dođu u dodir sa zaraženim životinjama“, rekla je direktorka ECDC Andrea Amon.
„Od ključne je važnosti da zdravstveni stručnjaci, kako u veterini tako i u humanoj medicini, sarađuju i održavaju koordinisani pristup. Potrebna je velika pažnja kako bi se zaraza ptičjim gripom što pre identifikovala i tako doprinelo kompetentnoj procena rizika i akciji javnog zdravstva“, dodala je Amon.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
