ECRI: Ključni izazovi u Evropi stanje raseljenih, porast antisemitizma i antimuslimanskog rasizma

ECRI u svom Godišnjem izveštaju za 2023. navodi da je tekući agresorski rat Rusije protiv Ukrajine ostavio nekoliko miliona raseljenih Ukrajinaca da nastave da traže zaštitu i podršku širom Evrope.

„Ruski građani koji beže od regrutacije ili političkog progona, uključujući i zauzimanje stava protiv invazije na Ukrajinu, takođe su odlučili da traže zaštitu u državama članicama Saveta Evrope. Pored toga, u vrlo kratkom periodu, preko 100.000 Karabaških Jermena napustilo je svoje domove i uputilo se u Jermeniju kao rezultat azerbejdžanske vojne operacije u regionu u septembru 2023.“, piše u izveštaju.

Dodaje se da ECRI primećuje da države ne tretiraju različite grupe doseljenika u Evropu na osnovu njihove etničke pripadnosti, posebno u odnosu na Rome sa ukrajinskim državljanstvom.

Takođe su primećene značajne razlike između kvaliteta prihvatnih centara i usluga koje se pružaju licima raseljenim iz Ukrajine u poređenju sa izbeglicama i drugim ljudima koji imaju međunarodnu zaštitu koji dolaze iz drugih zemalja i kontinenata.

„Dok su dominantni narativi o raseljenim Ukrajincima bili narativi solidarnosti i podrške, takođe je prijavljeno nekoliko incidenata mržnje protiv Ukrajine. Mogao se primetiti razvoj neprijateljskih narativa o izbeglicama i drugim korisnicima međunarodne zaštite, uključujući i retoriku koju koriste političari i visoki javni zvaničnici“, dodaje se.

Što se tiče drugog ključnog trenda, od terorističkog napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. i izraelskog rata u Gazi koji je usledio, brojne evropske zemlje su iskusile porast nivoa antisemitizma, navodi se dalje u Godišnjem izveštaju.

U nekoliko zemalja, broj prijavljenih antisemitskih incidenata za poslednja tri meseca 2023. godine daleko je premašio brojke koje se obično prijavljuju za celu godinu, a u nekim slučajevima čak i mnogo veći. Antisemitski akti pokrivali su širok spektar incidenata, od govora mržnje, kako onlajn tako i oflajn, do dela vandalizma i fizičkih napada na Jevreje.

Pozitivno je to što su od 7. oktobra mnogi šefovi država i predstavnici nacionalnih, regionalnih ili lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva, kao i političari i kulturne i verske ličnosti, između ostalih, javno demonstrirali svoju solidarnost sa jevrejskim zajednicama u Evropi. Neke vlade su takođe povećale svoju podršku neophodnim bezbednosnim merama za zaštitu jevrejskih institucija od antisemitskog nasilja i potencijalnih terorističkih napada i nastavljaju sa tim.

„Implementacija zakona ili politika protiv terorizma ili ekstremizma takođe je nastavila da ima negativan uticaj na muslimane ili ljude koji se takvima doživljavaju. Osobe koje nose vidljive verske simbole ili tradicionalnu odeću povremeno su predstavljane kao povezane sa terorizmom ili ekstremizmom. To je posebno bio slučaj muslimanskih učenica u nekim zemljama“, navodi se u izveštaju.