Edvard Lukas: „Povratak Trampa u Belu kuću značio bi noćnu moru za ceo svet“

Februar je 2025, piše Lukas. U roku od nekoliko sati od preuzimanja dužnosti, predsednik Donald Tramp kaže da će SAD obustaviti pomoć Ukrajini.

Tri nedelje kasnije, ruske bespilotne letelice i rakete pobeđuju osiromašenu ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Sistemi grejanja i elektroenergetike se urušavaju.

Na temperaturama ispod nule milioni beže iz nenaseljivih gradova. Na liniji fronta se probija ruska kontraofanziva. Bez municije, sreće, vremena i opcija, ukrajinsko rukovodstvo prihvata primirje uz posredovanje Kine.

Pucnji su utihnuli, ali sve ostalo postaje gore, navodi Lukas.

Ukrajina je u previranju. Zemlja je traumatizovana ratom i ponižena prekidom vatre. Da li je žrtva proteklih hiljadu dana bila uzaludna? Po uspostavi rpimirja članstvo u NATO-u se odlaže na neodređeno vreme.

Ekonomija zemlje je uništena. Članstvo u Evropskoj uniji izgleda vrlo malo verovatno. U Rusiji trijumfuje Vladimir Putin. Njegov agresivni rat, nekada ismevan zbog svoje nepromišljenosti, sada je opravdan.

Sankcije ostaju na papiru, ali sa slomljenom političkom voljom Zapada, lako ih je izbeći. Dok su Ukrajinci uronjeni u siromaštvo, ruska ekonomija cveta.

Vetar iz Vašingtona sada duva u novom pravcu. Za dolazeću Trampovu administraciju Kina je ono što je važno. Evropa je propala i ne treba je shvatati ozbiljno.

NATO ostaje na papiru, ali kako je novi predsednik rekao u svom inauguracionom govoru: „Sjedinjene Države neće u rat da bi zaštitile neka polja u južnoj Litvaniji, niti zaštitile zemlje koje decenijama nisu plaćale svoje premije“.

Ta 31 reč uništava kredibilitet 49 reči u članu 5, klauzuli o kolektivnoj bezbednosti Severnoatlantske povelje, osnivačkom dokumentu NATO-a.

Odvraćanje Alijanse decenijama počiva na ideji da bi oružani napad na bilo kog saveznika doneo vojnu odmazdu najmoćnije zemlje sveta. Ne više.

Daleko od toga da ograničava Rusiju, nova Trampova administracija nastoji da je pridobije kao saveznika protiv Kine: ideja koju je izneo veteran republikanac, posmatrač Kremlja, Tom Grejem u knjizi „Dobiti Rusiju u pravu“, objavljenoj u novembru 2023.

Evropa je ostavljena na na marginama, ubirući plodove svog tridesetogodišnjeg strateškog tajm-auta. Bez američkog vođstva, zemlje najbliže Rusiji su u panici.

Oni znaju koliko brzo će ratna mašina Kremlja ponovo biti spremna za akciju. Ali bogatije i veće zemlje dalje od Zapada vide stvari drugačije. Moramo biti realni, kažu.

Era geopolitičkog avanturizma je završena. Sada je vreme za resetovanje sa Rusijom.

Premotajte još nekoliko meseci unapred. Do kraja 2025. Trampova administracija je posrnula.

Gubitak kredibiliteta SAD u Evropi proširio se i na Aziju. „Niko ne želi da bude sledeća Ukrajina“, rekao je visoki japanski političar novinarima na samitu ASEAN-a.

„Zemlja koja ne može pouzdano da isporuči oružje kako bi pomogla u pobedi u malom sukobu u Evropi verovatno neće ući u rat za Tajvan, Južnu Koreju ili bilo kog saveznika u ovom regionu“, nastavlja on.

Uzalud, nova administracija pokušava da prikupi evropsku podršku za globalnu koaliciju kako bi bila protivteža uticaju Kine u lancima snabdevanja, infrastrukturnim projektima i uspostavljanju međunarodnih pravila.

Ali malo država je zainteresovano. „Saznali smo da ‘Amerika na prvom mestu’ znači ‘Saveznici poslednji’, sardično kaže evropski diplomata. „Zašto rizikovati?“

Pozivajući se na (mitske) ukrajinske provokacije, Rusija prekida primirje i zauzme više teritorije.

Zatim, postavljaju ultimatum tražeći ekstrateritorijalni „bezbednosni koridor“ između svoje eksklave Kalinjingrad i Belorusije, sa demilitarizovanom zonom od 100 kilometara sa obe strane. Kako sat otkucava, Kina pokreće pomorsku blokadu Tajvana.

„Da li ste zvali Belu kuću?“ pita očajni saveznik.

„Vašington ćuti“, čuje se sumorni odgovor, završava Lukas.