Foto: EPA-EFEDiktature deluju stabilne. Dok oni to ne urade. To je, napominje u analizi za CEPA Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije, bila lakonska procena Jonatana Vseviova, jednog od estonskih diplomata, o padu Asadove diktature u Siriji.
Neizgovorena implikacija je da bi vladavina Vladimira Putina u Rusiji mogla biti jednako krhka.
Tako je svakako izgledalo pre 18 meseci, kada su pobunjenici Jevgenija Prigožina marširali ka Moskvi.
Kada se puč Vagnerovog šefa raspršio, pouzdana predviđanja Putinovog pada su se završila jednako brzo kao što su i cvetala.
Sada ponovo pretpostavljamo da gvozdeni stisak ruskog lidera i lična paranoja sprečavaju da bilo koji verodostojni naslednik dobije politički i institucionalni zamah neophodan da ga izazove.
Možda. Ali život je pun iznenađenja. Ono što se čini očiglednim u retrospektivi izgleda malo verovatno dok se ne dogodi.
Samo zato što niko nešto ne predviđa ne čini to nemogućim ili čak malo verovatnim. Lenjin je bio, najblaže rečeno, spoljni kandidat da bude lider Rusije.
Što se toga tiče, bio je i Putin. Najsigurnije predviđanje u zatvorenom društvu pod velikim stresom jeste da će sutra biti kao danas.
Ali kada dođe do promene, ona ima tendenciju da bude nagla.
Jedan od razloga jeste taj što strah stvara konsenzus. Uzmite konvencionalnu mudrost da istraživanja javnog mnjenja u Rusiji pokazuju ogromnu podršku Putinu. Preformulišite to.
„Rusi uglavnom pokazuju javnu i privatnu poslušnost režimu. Kada strah popusti, konsenzus se menja. U slučaju da Putin bude svrgnut pučem, većina Rusa bi (moje predviđanje) podržala suđenje i zatvaranje njihovog bivšeg lidera.
To ne znači da će klevetati njegove zločine u zemlji ili inostranstvu. Ali kada se vetar pomeri, vetrokaz se pomera.
Endemska tajnost totalitarnih režima zamagljuje se izvan nadzora. Niko izvan najužih krugova moći u Moskvi ne zna kakvo je Putinovo mentalno ili fizičko zdravlje, na primer.
Mnogo je glasina: ruski lider je mrtav, lud, u komi ili uživa skoro u besmrtnosti zbog stroge dijete bez šećera koja sadrži prepeličja jaja, cveklu i ren.
Ono što znamo jeste da je Putin opsednut padom drugih diktatora. Mrzeo je prizor pada iračkog diktatora Sadama Huseina, raščupanog i molećivog, koga su američke trupe zarobile 2001.
Posebno ga je uznemirilo mučeno ubistvo libijskog lidera Moamera Gadafija 2011. Invazija na Ukrajinu možda je barem delimično proistekla iz njegovog poremećenog straha od slične pobune u Rusiji. Tako da je fer opklada da je Putin zabrinut zbog sudbine njegovog sirijskog štićenika Bašara el Asada.
Kako mi kaže Džon Gerson, eminentni gostujući profesor na Kraljevskom koledžu u Londonu, Putin će se sada svaki dan buditi progonjen strahovima da bi se zdanje njegove moći na sličan način moglo pretvoriti iz betona u penu. Njegov veoma skup rat u Ukrajini značio je da nije mogao da pomogne opkoljenom sirijskom režimu.
Cena toga je to da je Rusija sada spremna da izgubi svoje jedine vojne baze na Mediteranu, što je strateški nazadak i međunarodno poniženje.
Putin će morati naporno da radi kako bi sprečio da to naruši i njegovu domaću reputaciju.
Pre nego što se smestite da gledate box set filma „Propast diktatora“ tokom praznične sezone, vredi zapamtiti da su posledice ovih epskih drama često razočaravajuće.
Uglavnom dolazi do mešavine ćorsokaka, haosa i krvoprolića, kroz zamorni broj nastavaka. Teoretski je moguće da Putinov pad, bilo da dođe za satima, danima, nedeljama, mesecima, godinama ili (samo moguće) decenijama, donese mir i prosperitet Rusiji i njenim susedima.
Ali druge opcije uključuju i više istih, još goru diktaturu, lažnu reformu ili potpuni haos. Nemojte se ni tome iznenaditi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
