„Ne mora se verovati u zagrobni život da bi se spekulisalo o tome kako će Putin i Kadirov napustiti ovaj svet“: Analiza stručnjaka za špijunažu Edvarda Lukasa

Obojica preduzimaju ogromne mere predostrožnosti da izbegnu atentat — sudbinu koju su spremno naneli svojim suparnicima, neprijateljima i kritičarima. Ali oni se ne mogu boriti protiv samog vremena.

Putinovo podbulo lice i krhko, napeto ponašanje dovode do brojnih spekulacija o njegovom zdravlju i preteranim lekovima (steroidi, neki sumnjaju) kojima možda pribegava.

Kadirov, prema naizgled informisanim izvorima, boluje od terminalne bolesti pankreasa. Video koji je navodno pokazao energičan trening u teretani delovao je kao da je montiran.

Obojica lidera takođe predstavljaju paradoks. Oni su iskrivili i pogrešno upravljali svojim zemljama, po kolosalnu ljudsku cenu, usred grotesknog samobogaćenja. Ipak, oni su predsedavali nečim jedinstvenim: neprekidnim periodima (po sumornim standardima prošlosti) stabilnosti i prosperiteta.

Čečeni i Rusi možda privatno preziru svoje lidere, ali malo ko želi da se vrati u devedesete.

Ta politička dividenda je bila stvarna. Ali ona erodira kako meseci prolaze. Pad svakog čoveka će uticati na sudbinu onog drugog.

Za Putina bi smrt Kadirova bila veliki politički problem. Ruski predsednik je došao na vlast na pozadini javne panike oko terorističkih napada 1999. godine za koje su okrivili čečenske separatiste, ali su ih, po svemu sudeći, organizovale službe bezbednosti.

Njegova pretnja da će ih „izbrisati, čak i u ekspanziji“ bila je primer mačo pristupa bivšeg KGB-a. Tamiranje Čečena kao islamista omogućilo je Putinu da napravi zajednički cilj sa Sjedinjenim Državama nakon terorističkih napada 11. septembra.

Unutar Rusije, instaliranje klana Kadirova koji je prevratnik (prvo oca, ubijenog 2004.a zatim njegovog sina Ramzana) pomoglo je da se tamo uguši otpor separatista.

Represivna klima koja je nastala bila je predznak onoga što se sprema za ostatak Rusije. Ukratko, Čečenija, nekada rana u ruskoj politici, postala je stub Putinovog režima, pružajući kriminalne, vojne i druge usluge.

Kadirovci su igrali važnu ulogu u ratu u Ukrajini.

Ta pogodba je imala svoje negativne strane. Kadirovljeve ekstravagantne javne izjave, pseudoislamistička društvena represija, lična brutalnost i neobična korupcija izazvali su gnev čak i u osakaćenom političkom sistemu Rusije.

A vazduh opasnosti koji je visio nad Čečenijom prostirao se izvan njenih granica. Kao što ruski ustav nije važio u Čečeniji, njegova pravila se takođe ne primenjuju na Kadirovljeve aktivnosti u ostatku Rusije.

Čak su i Čečeni koji su bili bliski povezani sa bezbednosnom službom FSB bili uspešno na meti Kadirovljevog režima dok je učvršćivao svoju vlast i novac. Neobjašnjivo ubistvo Borisa Njemcova u srcu Moskve od strane čečenskih ubica 2015. – ko god je zapravo naredio ubistvo – podcrtalo je bezakonje koje se širi iz planinske republike u ostatak Rusije.

Ako Kadirov ode, čudovište koje je negovao je oslobođeno lanaca. Borba za sukcesiju će biti destabilizujuća. Ko god da bude na vrhu, želeće da sklopi novu pogodbu sa Kremljom – i to kojoj će se ogorčeno odupreti drugi elementi ruskih struktura moći.

Za Kadirova, svaka slabost Putinovog režima predstavlja ogromnu pretnju. Ruski lider je njegov zaštitnik. Ko god da bude sledeći u Kremlju, može imati različite štićenike. Prošlogodišnji Vagnerovi sukobi izgledali bi blagi u poređenju sa sukobom oko Čečenije.

Ruski lider i njegov čečenski moćni kolega poznatiji su po religioznosti nego po praktičnoj pobožnosti. Dašak sumpora odozdo, a ne nebeska muzika odozgo, može označiti njihov prolazak.