„Ruska ratna mašina neće stati dok ne bude poražena“: Edvard Lukas o globalnoj situaciji

To je dovoljno zastrašujuće, ukazuje Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije u tekstu za Centar za evropske analize.

Ali pretnja od Komunističke partije Kine (KPK) je daleko veća. Rusija uglavnom nastoji da obnovi sferu uticaja u svom susedstvu. Takođe može izazvati probleme daleko, posebno u podsaharskoj Africi.

Ali za razliku od svog prethodnika, ne teži globalnoj dominaciji. Višegodišnja nesigurnost Sovjetskog Saveza, zablude o veličini i želji za priznanjem podstakle su njegovu potragu za globalnom moći (koja je predstavljena u knjizi istoričara Sergeja Radčenka koja će se pojaviti).

Za Rusiju, sa 140 miliona ljudi i BDP-om veličine Italije (dva triliona dolara), takve ambicije bi bile nestvarne.

Rukovodstvo KPK, kao i Kremlj, više od svega želi da ostane na vlasti. Ona se žestoko i sistematski suočava sa unutrašnjim pretnjama svojoj vladavini, sa stanjem nadzora neuporedive sposobnosti.

Kao i Kremlj, on takođe nastoji da se nosi sa spoljnim pretnjama. Ali to čini u daleko većem obimu. Rusija je postigla skromne uspehe u naoružanju svojih dijaspora, posebno u Nemačkoj i Francuskoj.

Ali KPK, preko svog odeljenja za rad Ujedinjenog fronta, ima za cilj da kontroliše sve aktivnosti dijaspore svuda. Štaviše, kroz svoje ogromne količine ličnih informacija, prosejanih i sortiranih veštačkom inteligencijom kako bi istakla obrasce i anomalije, Kina je stekla izvanredan uvid u zapadna društva.

Nijedna nacionalna vladina agencija u demokratskoj zemlji ne bi to mogla da uradi sa našim ličnim podacima: politička, pravna i parlamentarna ograničenja su prevelika. Ali KPK može.

KPK takođe cilja na donošenje odluka unutar i van vlade u daleko većoj meri nego što to čini Kremlj. Istina, Rusija vodi kampanje dezinformacija, nastoji da pogorša društvene i druge podele, podržava favorizovane političare i stranke i nastoji da odvrati zapadne zemlje od podrške Ukrajini.

Ali ne pokušava da utiče na način na koji univerziteti predaju i istražuju ruska pitanja, da nadmašuju izdavačke kuće kako bi ih naterali da izbegavaju teme koje ne odobravaju, ili nastoje da kontrolišu prikaze javne umetnosti.

KPK radi sve ovo i više. To može učiniti zbog svoje veličine- 1,4 milijarde ljudi i BDP od 18 biliona dolara: druga po veličini svetska ekonomija.

Kina je takođe u posebnoj kategoriji kada je u pitanju naučno-tehnološko nadmetanje sa Zapadom (uključujući i krađu intelektualne svojine).

Teško je zamisliti bilo koju oblast u kojoj je Rusija naučna sila svetske klase. Niti je zaključan bilo koji značajan deo globalnog lanca snabdevanja. Kina se, naprotiv, nadmeće za prevlast u veštačkoj inteligenciji, kvantnom računarstvu, nauci o materijalima, nanotehnologiji i mnogim drugim disciplinama.

Njeno ovladavanje tehnologijom baterija, kritičnim mineralima, solarnim panelima i električnim automobilima (da uzmemo samo nekoliko primera) se uzima zdravo za gotovo.

Zvone i sajber-alarmi: hakerska grupa Volt Typhoon je prodrla u sisteme koji vode kritičnu infrastrukturu Zapada, sa potencijalno katastrofalnim posledicama.

Da bi se izborio sa ovim pretnjama kineske partije-države, Zapad će morati da kopa duboko. Mora razviti političko jedinstvo preko Atlantika i Pacifika, dvostranačko, dugoročno donošenje odluka, daleko veći apetit za rizikom i snažnu bezbednosnu kulturu u vladi i društvu.

Politički mišići se razvijaju sa praksom. Suočavanje sa imperijalizmom Kremlja biće najbolji način da se generišu ove sposobnosti. Ukratko, daleko od toga da skreće pažnju sa kineske pretnje, Ukrajina dopunjuje i pojačava mnogo veće napore potrebne za suočavanje sa partijskom državom u Pekingu.