„Ne štiti se sistem od putinizma tako što ćemo ga putinizovati“: Stručnjak za špijunažu tvrdi da odgovori Rusiji i Kini treba da budu inventivni

Modni žargon uključuje „podprag“, „sivu zonu“ i „hibridni“ rat ili ratovanje. Više volim stari KGB-ov izraz „aktivne mere“, navodi Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije, u svojoj analizi za Centar za evopske analize.

Ali ovi argumenti su, kaže, zamena za akciju.

Kremlj pobeđuje, stvarajući „novu normalu“ u kojoj državni terorizam postaje podnošljiv. Napada naše odluke i seje podele.

Hitan zadatak je obnova odbrane i odvraćanja. Prvi od ova dva je težak, navodi Lukas jer uključuje jačanje infrastrukture, povećanje slobodnih kapaciteta, podizanje javne svesti i stvaranje brzih novih sredstava saradnje unutar i između zemalja.

U celoj Evropi samo Finska ima dobro uspostavljen sistem sveobuhvatne odbrane. To zemlju čini zastrašujućom metom: zašto pljačkati Fort Knox kada možete pronaći lakša mesta? Ali finski model nije lako ili brzo repliciran.

To daje veliku težinu odvraćanju. Moramo da stvorimo faktor „jau“ u ruskim i kineskim umovima. Naši uobičajeni odgovori su diplomatska proterivanja i ekonomske sankcije. Ni jedno ni drugo ne radi. Oni mogu naneti određenu štetu Rusiji, usporiti njenu ekonomiju ili njene špijunske mreže.

Ali jasno je da oni nisu zaustavili juriš na našu infrastrukturu, institucije i pojedince.

Moramo razmišljati bočno. Nećemo odgovarati u naturi – na primer stavljanjem zapaljivih bombi u pakete kako bismo obarali ruske teretne avione. Nećemo štititi naš sistem od putinizma tako što ćemo ga Putinizovati.

Ne treba ni očekivati da je odvraćanje samo posao napadnute zemlje. Daleko efikasnije je kada nekoliko -idealno mnogo – zemalja odgovori, na način na koji agresor i njegovi prijatelji ne očekuju.

Jedna slaba tačka može biti Kina. Komunistička partija Kine (KPK) je pomagala ruski rat protiv Ukrajine i njenu sabotažu kablova i cevovoda ispod Baltičkog mora.

Za ovo je do sada plaćena malu cenu. Ali pretpostavimo da su nordijske i baltičke zemlje objavile da su odlučile da pošalju jednog ili dva dodatna službenika u svoje misije u Tajpeju.

To bi brzo privuklo pažnju u Pekingu. KPK je posvećena smešnim naporima da briše ime Tajvana iz javnosti. Mnogi veb-sajtovi se povinuju ovom pritisku, nazivajući ga „Kineski Tajpej“ ili „Tajvan, provincija Kine“.

Kinesko rukovodstvo je korisno signaliziralo da mu smeta ovo. Dobro, hajde da im damo nešto će biše pamtiti.

Većina zapadnih zemalja već ima kvazidiplomatske kancelarije u glavnom gradu Tajvana. Učiniti ih malo većim i istaknutijim ne znači odbaciti politiku „Jedne Kine“, koja isključuje formalno diplomatsko priznanje Tajvana. Ali to bi poslalo jasnu poruku Pekingu.

Možda će sledeći put kada Rusi zamole svoje kineske prijatelje da pošalju brod kroz Baltičko more sa sidrom koje se vuče preko kablova i gasovoda, naći razlog da to ne učine.

Kolektivno delovanje smanjuje rizik. Ako jedna zemlja pojača svoje veze sa Tajvanom, KPK će uzvratiti (kao što je Litvanija utvrdila po svojoj ceni).

Ali ako, recimo, osam zemalja uradi isto, biće daleko teže. Oni bi mogli da zauzmu isti pristup proslavljajući 90. rođendan Dalaj Lame (6. jula sledeće godine). Svaki strani kontakt sa prognanim tibetanskim duhovnim vođom dovodi nasilnike u Pekingu do ludila.

Dobro je razmišljati van okvira. Ali ponekad je akcija u paketu još bolja. Cilj ruske kampanje haosa je da odvrati zapadne zemlje od pomoći Ukrajini. Dakle, najbolji odgovor je da udvostručite tu pomoć, zaključuje Lukas.