„Požurite, Ukrajina krvari“: Edvard Lukas o tome zašto sankcije Rusiji nisu uspele

To je depresivan zaključak „Kažnjavanje Putina: Unutar globalnog ekonomskog rata da se sruši Rusija“, nove knjige Blumbergove novinarke Stefani Bejker, na koju u svojoj analizi za Centar za evopske analize upućuje Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije.

„Ruska ekonomija i imovina režimskih prijatelja u inostranstvu predstavljali su toliko mnogo ciljeva. Ulozi za Ukrajinu i svet ne mogu biti veći.

Ipak, nakon 1.000 dana rata punog obima, sankcije su očigledno propale. Rusija polako uništava Ukrajinu. Rusija je zaobišla sankcije ili jednostavno prihvatila skromni ekonomski bol koji su joj nanele.

Živopisni prikaz Bejkerove se kreće od žarišta izbegavanja do navodnih bastiona zapadnog finansijskog integriteta.

Ona ide na izlet iznajmljenim brodom na Kipar, gde moskovska advokatska kancelarija drži predavanja potencijalnim klijentima o tome kako da izbegnu sankcije, uključivanjem u of-šor jurisdikcije kao što su Sejšeli, na primer.

U Dubaiju ona iz prve ruke pokazuje koliko je lako oprati novac kupovinom i prodajom zlata.

Ona opisuje kako sankcionisani ruski oligarh Oleg Deripaska osigurava da se njegova devojka porodi u Sjedinjenim Državama ne jednom, već dva puta.

Insajderi ruskog režima mogu biti vatreni kritičari Zapada. Ali i dalje žele da njihova deca imaju prednosti američkog pasoša. Možda najveći bes izazivaju priče o nesposobnosti zapadnih zvaničnika.

Britanska nacionalna agencija za kriminal izvršila je raciju u oligarhovom dvorcu u severnom Londonu.

Ali ispostavlja se da nalog za pretres nije uredno popunjen. Na kraju su platili odštetu oligarhu zbog ometanja njegove imovine i morali su da plate njegove pravne račune.

„Uz sve njihove teške razgovore o sprovođenju sankcija, vlasti Velike Britanije su pokazale da nisu u stanju da izvrše osnovnu pretragu“, piše ona ogorčeno.

Malo ohrabrujuća strana priče čula se prošle nedelje u Londonu na godišnjoj večeri dodele godišnje nagrade za ljudska prava u znak sećanja na advokata Sergeja Magnickog (37), koji je na smrt pretučen u ruskom zatvoru 16. novembra 2009. a koju je priredio finansijer i i glavni agitator za usvajanje Magnicki Akt Vilijam Brauder, američko britanski finansijer i politički aktivista.

Brauderov pristup je da cilja na pojedince ne na vlade. Najgorim ljudima na svetu, tvrdi on, ne treba dozvoliti da peru svoj plen u našem finansijskom sistemu, ili da dođu ovde da ga troše.

Zato ih stavite na crne liste za vize i zamrznite im imovinu.

Magnicki je istraživao ruske zvaničnike koji su zaplenili Brauderove kompanije i iskoristili ih za ogromnu poresku prevaru.

Brauder je već bio zabranjen u Rusiji kao „pretnja po nacionalnu bezbednost“ zbog razotkrivanja korupcije u kompanijama koje vode Putinovi prijatelji.

Brauder je izdržao kampanje klevetanja koje podržava Kremlj i pokušaje izručenja. Njegova večera za dodelu nagrada bila je značajna ne samo zbog poznatih ličnosti i velikih ličnosti koje su prisustvovale, već i zbog jakog obezbeđenja.

Brauder je s pravom pohvaljen za svoje napore. Ali kada je počinjao svoju kampanju za usvajanje Magnicki Akta zapadne vlade ne samo u Sjedinjenim Državama i Britaniji nisu ga mnogo volele. Ideja ciljanja na pojedince bila je jeretička.

To bi moglo stvoriti presedan. I zaista, jeste. Više desetina zemalja usvojilo je Magnicki Akt. Biće ih još.

Zapadne vlade bi trebalo da slede Brauderov primer, usvajajući daleko inovativniji i odlučniji pristup. Sankcionisanje pojedinaca na Zapadu koji obavljaju prljavi posao Rusije je posebno obećavajuća linija napada. Ali požurite. Ukrajina krvari“, zaključuje Lukas.