Egzodus negovateljki koje rade u kućnoj nezi kod Nemaca

Damaris Šulc-Pepel iz Ansbaha u Bavarskoj ima oca kojem je potrebna nega. I pored progresivne demencije on je donedavno mogao da živi u svom domu, u Bonu, ali samo zahvaljujuću 24-časovnoj nezi dve Poljakinje.

„Onda je u Evropu stigao korona virus. I odjednom nismo više nikog imali za mog oca“, kaže Šulc-Pepel.

Jedna negovateljka je bila u panici kada se prehladila i otputovala je pre vremena. Koleginica koja je trebalo da je zameni nije se usudila da dođe u Nemačku. Bojala se da bi na putu dugom hiljadu kilometera mogla da se inficira korona virusom i da onda zarazi starijeg čoveka, ali i toga da više ne može da se vrati kući.

Uz mnogo sreće Damaris Šulc-Pepel je uspela oca da smesti u jedan dom za kratkotrajno zbrinjavanje. Šta će nakon toga biti, neizvesno je.

Mnogo negovateljki se ne vraća

Dvadesetčetvročasovnu negu u Nemačkoj pružaju pre svega žene iz zemalja istočne i jugoistične Evrope, poput Poljske, Rumunije ili Hrvatske. Na mnogim mestima kretanje je sada strogo ograničeno, autobusi više ne voze, na granicama se kontroliše.

Udruženje za kućnu brigu i negu (VHBP) u okviru kojeg su organizovane posredničke agencije, smatra da je stanje alarmantno.

Šef tog udruženja, Frederik Zebom strahuje da bi od sledeće nedelje, posle uskršnjih praznika za potrebe kućne nege u Nemačkoj moglo da nedostaje između 100.000 i 200.000 negovateljki ili negovatelja: „Kada je reč o osobama koje rade legalno primećujemo određenu stabilnost“, kaže Zebom. „To znači da one znaju da cene to što su ovde zdravstveno osigurane. Njih je moguće ubediti da ovde ostanu, zahvaljujući dobroj podršci i savetima agencija.”

Kada je reč o onima koji rade na crno, a to je najveći deo tržišta, moglo se videti da su mnoge negovateljke brzo napustile zemlju, a na njihovo mesto nije došao niko drugi.

Osveta ilegalnog zapošljavanja

I do 300.000 domaćinstava u Nemačkoj zapošljava žene koje pružaju 24-časovnu kućnu negu. Devedest odsto njih međutim radi na crno, procenjuju stručnjaci. Bez radnih dokumenata, prema navodima nemačke policije, više ne mogu da uđu u zemlju.

Ukoliko negovateljke ne budu mogle da se vrate, opstanak 24-časovne kućne nege će biti doveden u pitanje, upozorava profesor Mihael Izfort sa Nemačkog instituta za primenjeno istraživanje zdravstvene nege (dip) iz Kelna: „One su važne za sistem – bez obzira da li rade legalno ili na crno.“

Domovi jedva da imaju sobe za karantin

Stručnjaci za pitanja nege smatraju da nedostaje sveobuhvatni plan za slučaj pandemije. Pored ambulantnih negovateljskih usluga i ambulantne intenzivne nege, veliki sektor kućne nege je zaboravljen, kritikuje Izfort. Kako bi se suzbila kriza u oblasti nege, neophodna je hitna pomoć. Gradovi i opštine bi trebalo da omoguće posebne telefonske brojeve za osobe kojima je potrebna nega i za njhove porodice, a negovateljskim kapacitetima u ambulantama i domovima bi trebalo centralno rukovoditi.

Alternativa kućnoj nezi, poput staračkih domova i domova za negu, sve je manje. Savezne pokrajine Bavarska i Donja Saksonija već su uvele zabranu primanja novih lica u staračke domove, kako bi sprečile nove zaraze korona virusom. To se ne odnosi da ustanove koje za nove stanare mogu da garantuju da će prethodno četvrnaest dana biti u karantinu. Prema istraživanu javnog servisa BR trenutno je to teško moguće u bilo kom domu. Čak i osobe koje imaju mesto u domu, a neko vreme su provele u bolnici, u dom mogu da se vrate samo ako u njemu mogu da budu izolovane.

Uzor Austrija

Pogled preko granice pokazuje da su i druga rešenja moguća: Austrija od 2007. godine ima zakon koji reguliše pravila kućne nege, koji u velikoj meri daje pravnu sigurnost, kako negovateljima, tako i osobama kojima je pomoć potrebna. Takođe, pored novca za negu, postoji još i mesečni dodatak u iznosu i do 550 evra. Rad na crno u kućnoj nezi gotovo da više nije problem.

Tokom korona-krize Austrija je obezbedila i jedan specijalni fond za postavljanje hotlajn linija za negu, a u klinikama za rehabilitaciju je obezbedila hitno potreban prostor za ljude kojima je neophodna nega. Vlada u Beču je uostalom uvela i bonus od 500 evra za sve negovateljke, koje i pored korona-krize svoj ugovor produže na najmanje četiri sedmice.