EK: Spisak zadataka za Albaniju i Makedoniju

Ako Evropska unija želi da joj se balkanske zemlje približe, onda je potrebno da stvari bar malo gleda s geopolitičke strane. Briselu u svakom slučaju nije u interesu da se te zemlje orijentišu ka Rusiji, Turskoj i Kini.

Pristupni pregovori su već u toku s Crnom Gorom i Srbijom. Njih bi uskoro trebalo da slede Makedonija i Albanija. Zemlje-članice EU najavljuju da će da će za godinu dana početi pristupne pregovore sa tim balkanskim zemljama, ali pod uslovom da one izvrše dalje reforme.

Makedoniji se, nakon dugog čekanja, sada otvorila prilika, jer bi ta zemlja uskoro trebalo da reši dugogodišnji spor sa Grčkom oko imena. Međutim, i Makedonija i Albanija do punopravnog članstva pred sobom imaju dug put i dugogodišnje pregovore: da bi ispunile evropske standarde, Albanija i Makedonija moraju da promene još nekoliko stvari:

Osnovna prava i zaštita manjina

Sve u svemu, Brisel je zadovoljan stanjem s vladavinom prava u Makedoniji. Evropska komisija je u nedavno objavljenom Izveštaju o napretku, navela da su potrebni dalji napori kada je reč o potpunoj implementaciji osnovnih prava. Romi nisu dovoljno integrisani, a mnogi od njih žive u siromaštvu. Osim toga, Evropska komisija kritikuje Makedoniju zbog stanja u zatvorima i psihijatrijskim ustanovama. Takođe, u nedovoljnoj meri se krivično gone oni koji šire govor mržnje.

U pomenutom izveštaju navodi se da je Albanija ostvarila značajan napredak u zaštiti manjina, ali i to da je ta zemlja još uvek daleko od cilja. I u Albaniji moraju da se poboljšaju uslovi života Roma i Balkanskih Egipćana. Nemačka vlada nada se da će pristupnim pregovorima u kojima se u okviru posebnog poglavlja govori o osnovnim pravima i unutrašnjim stvarima, doći do poboljšanja u te dve zemlje.

Prema izveštajima „Reportera bez granica“, sloboda štampe u te dve zemlje suočava se sa „primetnim problemima“. Na aktuelnoj listi zemalja o poštovanju slobode štampe u svetu, Albanija je na 75, a Makedonija na 109. mestu od ukupno 180 zemalja.

Korupcija

Albanija je promenila Zakon o krivičnom postupku i trenutno je u toku formiranje posebnih odeljenja, kao što je ono u kojem će se nalaziti specijalni istražitelj za korupciju. Bez obzira na to, Albanija je na tzv. Korupcijskom indeksu organizacije „Transparensi internešenal“ na 91. mestu. Evropska komisija ukazuje na to da se visokim državnim službenicima retko sudi, pa je zbog toga korupcija i dalje rasprostranjena.

Na pomenutom indeksu korupcije Makedonija je na još lošijem mestu – 107. Kada je reč o toj zemlji, Evropska komisija ističe „strukturalne i operativne deficite u sposobnosti institucija da se efektivno bore protiv korupcije“. Zakonski preduslov Makedonija je već ispunila, a započela je prevenciju i praćenje osumnjičenih osoba.

Organizovani kriminal

Evropska komisija kod obe zemlje po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala prepoznaje pozitivan razvoj. Međutim, Komisija istovremeno ukazuje da su pranje novca i finansijski kriminal područja na kojima mora još mnogo da se radi. U Makedoniji je pravna osnova u velikoj meri u skladu sa evropskim standardima. Ipak, potrebna je veća koordinacija između različitih tela, kao i efektivniji rad. Osim toga, potrebno povećati broj kriminalaca kojima je izrečena sudska presuda.

U Albaniji se retko uništavaju bande, a njihovi članovi izvode pred lice pravde. Ipak, Evropska komisija ističe da je ta zemlja ostvarila napredak u borbi protiv uzgajivača droge. Saradnja policije na međunarodnom nivou je dobra, smatra Komisija i navodi da se mora pojačati saradnja unutar zemlje.

Javna administracija i pravosuđe

Prema viđenju Evropske komisije, javna uprava u Albaniji i Makedoniji je područje u kojem su napravljeni pomaci. U Makedoniji je povećana transparentnost, a eksterne interesne grupe sve više se isključuju iz političkih procesa.

Pravosuđe u dvema zemljama takođe se sve više približava zahtevima Brisela: Albanija proverava sve sudije i državne tužioce i već je objavila prve rezultate: korumpirane sudije dobile su otkaze ili su same podnele ostavke. Makedonija je prekinula trend beleženja loših rezultata u pravosuđu i preduzela odlučne mere kako bi došlo do formiranja nezavisnog pravosuđa.

Privreda i evropsko pravo

Ako jednog dana Albanija i Makedonija postanu članice EU, onda njihova ekonomija mora da bude kompatibilna sa zajedničkim tržištem, a njihov pravni sistem sa evropskim zakonima. Što se tiče zakonodavstva, Makedonija je odmakla, dok Albanija pred sobom ima još mnogo posla – na primer mora da ojača nezavisnost zakonodavstva od državnih institucija.

Evropska komisija smatra da Makedonija nema dugoročni koncept oporezivanja. Osim toga, potrebna su i poboljšanja po pitanju poslovnog okruženja. Ugovori se često ne poštuju i vlada s tim mora ozbiljnije da se pozabavi. Evropska komisija takođe vidi pomake u oblasti energetike, transporta, komunikacija i digitalizacije.