Ekonomski procvat katoličkog zaokreta

Ova stranka osvojila je 43 odsto glasova ili sa 239 mandata apsolutnu većinu u poljskom parlamentu, što je značajan porast u poređenju sa 2015. kada je osvojila 37 odsto. Tada je razlika između dve suprotstavljene grupacije bila manja.

Glavna opoziciona stranka Građanska koalicija osvojila je 27,4 odsto, dok je levičarski blok „Levica“ osvojio 13,6 odsto i ponovo se vratio u Parlament, posle prethodnog velikog poraza. Savez Seljačke partije i antisistemske partije Kukic, osvojio je 8,6 odsto, dok je desničarska ekstremistička partija „Konfederacija“ osvojila 6,8 odsto.

Ovako ubedljiva pobeda vladajuće stranke nije iznenađenje, imajući u vidu politiku „nacionalnog katoličkog zaokreta“ koju je ona proklamovala i koju sledi, nesporne privredne rezultate i agresivnu izbornu kampanju koju je, uz kontrolu medija koja skoro ne može da se zamisli u demokratskom društvu, vodila kao borbu na „život i smrt“.

Predsednik partije Jaroslav Kačinjski nije puno vremena posvetio trijumfu, nego se upitao „zašto jedan značajan deo društva“ ne podržavanja njegovu partiju.

„Pravo i pravda“ pred birače postavili su pitanje sudbinskog izbora: građani moraju da izaberu između društva tradicionalnih katoličkih vrednosti i liberala, koji podržavaju samo izabrane i zanemaruje porodične vrednosti. Pored toga, obećao je dodatna socijalna davanja i pogodnosti za siromašnije društvene slojeve.

Vođa liberalne Građanske platforme, najveće partije u Građanskoj koaliciji, Gregor Šetnja, u prvi plan ističe nepoštenu kampanju u borbi za glasove. Nisu poštovana nikakva pravila u medijima, kao da ih nije ni bilo, niti su birana sredstva za diskreditaciju političkih protivnika.

Prihod po glavi stanovnika u Poljskoj je od 1990. porastao za 150 odsto, što je više nego u bilo kojoj drugoj bivšoj komunističkoj zemlji i svim drugim zemljama Evropske unije. Dok je bruto proizvod u istom periodu u Hrvatskoj porastao za 116 odsto, u Poljskoj je porastao 247 odsto, a u Slovačkoj 223 odsto.

Upravo je ovo „privredno čudo“ razlog zbog kojeg je vladajuća konzervativna partija „Pravo i pravda“ pobedila na prošlonedeljnim izborima.

U Poljskoj traje neprekidni privredni bum za poslednjih 30 godina. Ni jedna bivša komunistička zemlja nije toliko poboljšala svoje ekonomske rezultate kao Poljska.

U proseku, privredni rast je četiri odsto godišnje, što je 2,5 odsto više od nemačkog rasta. Bruto proizvod se uvećao sedam puta, a prihodi po glavi stanovnika sada dostižu 70 odsto proseka Evropske unije, dok su 1989. bili samo 33 odsto. Evropska komisija prognozira da će u ovoj godini poljska privreda da poraste za 4,4 odsto, dok će nemačka privreda da poraste za 0,5 odsto.

Poljska je bila jedina evropska zemlja koja je u jeku privredne krize, 2009. ostvarila ekonomski rast.

Poljski izvoz porastao je prošle godine sedam odsto i sada iznosi 221 milijardu evra. Zahvaljujući povećanju najmanje zarade, dečijim dodacima i drugim socijalnim merama, procenat siromašnih pao je svega na 2,2 odsto.

Od dolaska na vlast partija „Pravo i pravda“ počela je reforme, koje su naišle na osporavanja u jednom delu EU. Promene su počele da se sprovode pod motom „dobre promene“. Partija se protivi svim skretanjima s tradicionalnih porodičnih vrednosti i afirmaciji LBGT zajednice tvrdeći da neće dozvoliti „trijumf vrednosti duginih hordi“.

Poljska je odbila migrantske kvote tokom migrantske krize i uopšte prijem bliskoistočnih migranata u zemlju uz objašnjenje da ona „nema džamije“ i da će „izbeglice da donesu sve vrste parazita sa sobom“, kako je rekao Kačinjski. Na drugoj strani, Poljska je izdala najviše migrantskih viza u celoj Evropi, ali 85 odsto Ukrajincima. Poljska ima 680.000 stranaca, od kojih je najviše Ukrajinaca, Belorusa, Moldavaca, Indijaca i Nepalaca. Nastavak poljskog privrednog rasta, zahtevaće još više dodatne strane radne snage.

Podrška poljskih birača ovoj partiji upravo najviše dolazi zbog socijalnih reformi koje je ona sprovela u prethodne četiri godine. Tako je uveden dečiji dodatak u programu „500 +“ (što znači 500 zlota) od 115 evra mesečno, a za porodice sa više dece, to je gotovo cela dodatna zarada.

Kačinjski je obećao da će se vlada tokom sledeće četiri godine usmeriti na dalji rast prihoda stanovnika, pa bi prema tom planu minimalna mesečna zarada na kraju 2023. bila 950. Za mnoge Poljake danas je to suma iz mašte. Statistički prosek primanja u zemlji je nešto viši od 950 evra, ali većina Poljaka zarađuje mnogo manje. Da bi se dostigao planiran porast na 950 evra, sadašnja minimalna zarada bi trebalo da se uveća za 80 odsto.

Osim toga, ukinut je porez za sve mlađe od 26 godina i njihova preduzeća i uvedena jednokratna novčana premija za sve starije. Ovaj paket koji je kreiran pred izbore iznosi 10 milijardi dolara. Vlada je iskoristila snažan privredni rast poljske ekonomije za dodatne mere kojima se poboljšava socijalna sigurnost stanovništva, što nije imalo snažnijeg uticaja na inflaciju.

Tokom kampanje, Kačinjski je obećao Poljacima „pravo blagostanje“ koje će se ostvariti u „socijalnoj državi“. Ukoliko to ostvari, Poljska će nesumnjivo uživati „zlatno doba“ svoje obnove i biti jedan od najvažnijih motora evropskog privrednog razvoja.