„Rusija koristi sveštenike kao propagandiste i špijune“: Ekspertkinja Desi Zagorčeva o „molitvi za Putina“

Analitičari već dugo upozoravaju da Kremlj koristi pravoslavnu crkvu kao sredstvo za unapređenje svoje spoljne politike i infiltriranje u zemlje članice Evropske unije (EU) i NATO-a. Prema arhivama sa kojih je skinuta oznaka tajnost, poglavar Ruske pravoslavne crkve, patrijarh Kiril, radio je i za KGB i za njenu naslednicu, FSB.

Kiril je svesrdno podržao rusku invaziju na Ukrajinu, prikazujući je kao sveti rat protiv „nacista“. Tokom propovedi u septembru 2022, on je navodno rekao ruskim vojnicima da „žrtvovanje tokom vršenja vaše vojne dužnosti pere sve grehe“.

Kiril je pokušao da opravda Putinov rat, rekavši da je neophodno „odbraniti Božju istinu“ i da su Rusi i Ukrajinci „zaista jedan narod“ spojen „zajedničkim nacionalnim identitetom“.

Crkva je služila kao oštro oruđe za Putinovu spoljnu politiku i po drugim pitanjima.

Godine 2018, tokom posete Bugarskoj, Kiril je iskoristio obeležavanje 140. godišnjice rusko-turskog rata 1877-78, koji je Bugarsku postavio na put nezavisnosti, da prekori bugarskog predsednika Rumena Radeva što je pokazao „nezahvalnost“ Moskvi.

Izaslanika Kremlja razbesneo je govor Radeva u kome je izrazio zahvalnost rumunskim, ukrajinskim, ruskim, beloruskim, finskim, poljskim i litvanskim vojnicima koji su žrtvovali svoje živote u ratu.

Kiril je ovo nazvao „pogrešnim istorijskim tumačenjem“ i rekao da samo Rusija zaslužuje zahvalnost što je oslobodila Bugarsku od otomanske vlasti.

Njegove reči su predstavljale grubu i jasno političku intervenciju u bugarske poslove sa propagandnom porukom osmišljenom da pojača podele u bugarskom društvu (gde postoji tradicionalni proruski segment stanovništva) i da potvrdi željeni imidž Rusije kao jedini branilac hrišćanskog sveta.

Iako su bliske veze između Kremlja, njegovih obaveštajnih službi i pravoslavne crkve dobro dokumentovane, zapadne vlade oklevaju da sankcionišu visoko rangirano sveštenstvo kako bi izbegle optužbe za kršenje verske slobode.

EU je pokušala da zamrzne Kirilu imovinu i zabrani mu ulazak u blok zbog podrške invaziji i propagandnog ponašanja, ali je Mađarska blokirala tu odluku navodeći da nije u skladu sa „osnovnim principima verskih sloboda“.

Drugi su tvrdili da se verska sloboda ne može koristiti kao izgovor za kršenje državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, niti kao opravdanje za agresorske ratove. Osim toga, Putinova Rusija je iznova i iznova pokazala da joj nije stalo do verskih sloboda.

Bugarske vlasti proterale su predstavnika Ruske pravoslavne crkve u Sofiji, arhimandrita Vasijana Zmejeva, koji je proteran iz Skoplja zbog navodne umešanosti u rusku špijunažu.

Bugarska Državna agencija za nacionalnu bezbednost saopštila je da su Zmejev i njegove kolege bili uključeni u „sprovođenje različitih elemenata hibridne strategije Ruske Federacije da namerno utiču na društveno-političke procese u Republici Bugarskoj u korist ruskih geopolitičkih interesa“.

Kao odgovor, Moskva je izrazila „ogorčenje“, a ruski patrijarh je optužio bugarske vlasti za satanizam. Bugarski premijer Nikolaj Denkov je uzvratio: „Ruski sveštenici nisu proterani, samo ljudi koji su radili protiv nacionalnih interesa Bugarske“.

Zapad bi trebalo da razotkrije i kazni licemerje Rusije u njenoj zloupotrebi vere, a EU i SAD treba da slede vođstvo Velike Britanije i sankcionišu ruskog patrijarha. Jasno formulisane političke i ekonomske sankcije bi jasno stavile do znanja da problem nije Kirilova religija, već to što je njegova crkva postala portparol Kremlja.

To što Moskva koristi ruske sveštenike kao propagandiste i špijune ono što krši verske slobode, a ne zemlje koje ih uklanjaju.

Nekažnjivost je ono što ohrabruje Kremlj da nastavi sa oružjem religije kako bi podelio i destabilizovao demokratije. Zapad treba da razotkrije licemerje Rusije i sankcioniše propagandiste i špijune koji se maskiraju u sveštenstvo.