Eksplozija u bolnici u Gazi izazvala gnev širom Bliskog istoka

Predsednik Egipta Abdel-Fatah el-Sisi, jordanski kralj Abdulah Drugi i palestinski predsednik Mahmud Abas, prijatelji SAD, koji inače jedva čekaju da se sastanu sa američkim predsednicima, otkazali su za danas planirani sastanak sa Džozefom Bajdenom, koji je na kraju ostao samo u poseti Izraelu.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken je veći deo protekle nedelje proveo na sastancima s arapskim liderima u pokušaju da smanji napetost zbog novog rata Izraela i Hamasa, započetog 7. oktobra, ali su ta nastojanja sada pod sumnjom zbog eksplozije u bolnici.

„Ovaj rat koji je ušao u opasnu fazu će gurnuti region u neizrecivu katastrofu“, rekao je jordanski kralj.

Ministarstvo zdravlja u pojasu Gaze, kojim rukovodi Hamas, vladajući na toj teritoriji, je reklo da su u ekploziji ubijene stotine ljudi.

Izrael tvrdi da je eksploziju izazvala raketa koja nije preletela granicu, a ispalili su je palestinski ekstremisti. Izraelska vojska je objavila fotografije i druge dokaze koji, kako tvrdi, podupiru tu tvrdnju.

Bajden je po dolasku u Tel Aviv rekao da je eksploziju, kako se čini, izazvao „drugi tim“, a ne Izrael, ali da mnogi ljudi nisu sigurni.

Arapski demonstranti koji su se kasno sinoć okupili u nekoliko zemalja da osude ono što smatraju izraelskim zločinom nisu međutim imali nikakve sumnje.

Na Zapadnoj obali, koja je pod okupacijom Izraela, sukobili su se sa palestinskim bezbednosnim snagama i pozivali na zbacivanje Abasa.

Izrael i Zapad već dugo smatraju Abasa partnerom u smanjivanju napetosti, ali Abasova Palestinska uprava se smatra korumpiranim i autokratskim saučesnikom izraelske vojne okupacije.

U Jordanu koji je uporište stabilnosti u regionu bilo je masovnih protesta u proteklim danima, a kasno sinoć su demonstranti pokušali da jurišaju na izraelsku ambasadu.

U Egiptu, gde su demonstracije retke, strahuje se da bi Izrael mogao da protera 2,3 miliona stanovnika pojasa Gaze na Sinajsko poluostrvo.

Mala grupa aktivista protestovala je kasno sinoć kraj ambasada SAD i Velike Britanije u Kairu, pozivajući da Egipat prekine veze s Izraelom i protera ambasadora.

Egipat je prvi arapski sused koji je sklopio mirovni sporazum s Izraelom 1979, a Jordan je sledio taj primer 1994. godine. Danas su protestovale hiljade studenata u Kairu i Aleksandriji osuđujući izraelske napade na Gazu i uzvikujući „smrt Izraelu“.

Demonstracije su izbile i u Libanu gde ekstremistički proiranski Hezbolah razmenjuje vatru s Izraelom na granici, preteći da će ući u rat.

Pre samo nekoliko nedelja situacija u regionu je izgledala sasvim drukčije.

U obraćanju Generalnoj skupštini UN u septembru premijer Izraela Benjamin Netanjahu se hvalio Sprazumima Avram o normalizaciji odnosa sa četiri arapske zemlje (Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom, Marokom i Sudanom) 2020. godine i ocenio da je to istorijska prekretnica koja najavljuje novu zoru i novu eru mira.

Netanjahu je rekao da je Izrael na pragu još većeg prodora istorijskog sporazuma sa Saudijskom Arabijom uz posredovanje SAD.

Sporazumi Avram sklopljeni su sa autokratskim liderima voljnim da potisnu u stranu palestinsko pitanje kako bi osigurali svoju korist, konstatuje AP.

UAE se nadaju borbenim avionima, Maroko je izdejstvovao podršku SAD za polaganje prava na Zapadnu Saharu, a sudanska vladajuća vojna hunta je dobila ukidanje sankcija.

Saudijska Arabija traži odbramabeni pakt i pomoć u razvoju civilnog nuklearnog programa, ali i značajne koncesije za Palestince.

Obični Palestinci i muslimani uprkos diplomatiji na visokom nivou i dalje izražavaju jaku solidarnost sa Palestincima.
Poznavoci prilika kažu da će vreme pokazati kakvog je uticaja imao novi rat na nastojanja za normalizaciju odnosa Izraela i arapskih zemalja. U ovom trenutku ni jedna arapska vlada ne može pružiti ruku Izraelu, ocenio je egipatski politički analitičar Ali Hasan.