Egzodus hiljada Jermena iz Nagorno-Karabaha nastavlja se i danas, gotovo nedelju dana nakon munjevite invazije Azerbajdžana na ovu kavkasku enklavu pretežno naseljenu Jermenima, a za danas je u Briselu zakazan sastanak predstavnika dviju strana.
U ponedeljak uveče separatističke vlasti su takođe izvestile o eksploziji skladišta goriva te su zatražile hitnu pomoć izvana za suočavanje s ovom katastrofom.
U eksploziji najmanje 20 poginulih i preko 200 povređenih
Prema najnovijim informacijama, u eksploziji je poginulo najmanje 20 ljudi. Više od 200 je povređeno.
„Broj povređenih nakon eksplozije skladišta goriva premašuje 200. Većina je u teškom ili vrlo teškom stanju“, rekao je na društvenim mrežama službenik za ljudska prava samoproglašene republike Gegham Stepanjan.
Hiljade stanovnika Nagorno-Karabaha već su se sklonile u Jermeniju uprkos obećanju Azerbajdžana, koje je u ponedeljak ponovio njegov predsednik Ilham Aliev, da će prava Jermena koji ostanu u ovoj enklavi koju je osvojila njegova vojska biti „zajamčena“.
Aliev je u ponedeljak razgovarao sa svojim turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom, ključnim igračem u regiji, samo nekoliko dana nakon munjevite pobede azerbajdžanskih vojnika protiv snaga samoproglašene republike Nagorno-Karabaha, regije naseljene uglavnom Jermenima koju je u Azerbajdžan 1921. pridružila sovjetska vlast.
Evropska unija trebala bi u utorak u Briselu primiti visoke predstavnike Jermenije i Azerbajdžana. Dve bivše sovjetske republike vojno su se sukobile od 1988. do 1994. (30.000 mrtvih) i u jesen 2020. (6.500 mrtvih). Broj poginulih u prošlonedeljnoj munjevitoj invaziji iznosi 200, objavila je jermenska strana.
Sastankom u Briselu predsedavaće Simon Mordue, glavni diplomatski savetnik predsednika Evropskog veća Čarlsa Mičela. Azerbajdžan i Jermeniju, kao i Francusku i Nemačku, predstavljaće njihovi savetnici za nacionalnu sigurnost. Sudelovaće i posebni predstavnik EU za Južni Kavkaz, estonski diplomat Toivo Klar.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan i azerbajdžanski predsednik sastaće se 5. novembra u Granadi, u Španiji, uz sudelovanje francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednika Evropskog veća Čarlsa Mičela, na sastanku koji je dugo planiran i nije otkazan.
Nastavak priliva izbeglica
U međuvremenu se nastavlja priliv izbeglica iz Nagorno-Karabaha na jermensko tlo uz velike saobraćajne gužve na jedinoj cesti koja povezuje njen „glavni grad“ Stepanakert s Jermenijom.
Azerbajdžan se obvezao pobunjenicima koji predaju oružje dopustiti odlazak u Jermeniju.
Uz nemir i teskobu koja vlada među stanovnicima regije, humanitarna situacija ostaje vrlo napeta.
Više od 6.500 ljudi od nedelje uveče do sada je prešlo u Jermeniju iz enklave koja je dom većini od oko 120.000 etničkih Jermena. Otišli su nakon što je vlada u Erevanu objavila planove za preseljenje onih koji su zbog borbi ostali bez domova. Prošle je nedelje premijer Nikol Pašinjan objavio da se njegova zemlja od 2.9 miliona stanovnika sprema primiti 40.000 izbeglica.
Jermenski premijer upozorio je da je etničko čišćenje „u toku“ u regiji.
Azerbajdžan je sa svoje strane rekao da želi reintegrirati etničke Jermene kao „ravnopravne građane“.
Rusija, koja je pre tri godine nakon kratke ofanzive Azerbajdžana na tom teritoriju rasporedila mirovne snage, u ponedeljak je odlučno odbacila kritike jermenskog premijera Pašinjana, koji ju je optužio da je napustila svog saveznika i da nije obavljala svoj zadatak garanta mira, prenosi Indeks.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.