Električni trotineti kao izazov za svetske gradove

„Ljudi klize poput labudova, nepomičnih i spokojnih tela, glave nagnute prema suncu“, opisuje dopisnik Gardijana iz Kopenhagena prizor iz Danske, gde se električni trotineti tretiraju kao bicikli, pa im je dozvoljena vožnja razgranatom mrežom biciklističkih staza i puteva.

„Video sam mladića koji sedi na koferu i koristi ga kao stolicu za skuter“; “roditelje kako odvoze svoju decu u školu, dete stoji ispred i njihovi roditelji upravljaju. To je jednostavan način da stignete tamo, ali to nije siguran način“; Video sam roditelje da unajmljuju skutere da bi zabavili svoju decu. Ljudi ih tretiraju kao igračke. Ali nemaju nikakvu zaštitu“, kaže Jesper Hemingsen, istraživač u danskom Savetu za bezbednost na putevima.

U proteklih 18 meseci, čini se kao da su e-trotineti „preuzeli“ mnoge svetske gradove. Firme koje se bave prodajom skutera imaju potraživanja u više od 100 gradova širom sveta.

Lime i Bird (iz SAD-a) i Voi, Circ, Flash i Tier (iz Evrope) pokušavaju da stvore i podele tržište koje menja gradske pejzaže svuda. Pariz je, takođe, doživeo pravi bum u popularnosti ovog prevoznog sredstva, a Grčka je nedavno predala predlog zakona o mikro-mobilnosti, koji se odnosi i na e-trotinete.

Čini se da ljudi olako shvataju vožnju na e-trotinetima i ne vode naročito računa o bezbednost.  Opasnosti koje sa sobom nosi vožnja ovakvim trotinetom naglašena je nakon vesti o smrti Emili Hartridž, britanske voditeljke i YouTube zvezde, koja je preminula pre neki dan nakon nesreće kada je kamion naleteo na nju dok je vozila električni trotinet.

Prošlog meseca i u Parizu, koji važi za utočište Evrope kada je reč o vožnji ovih vrsta vozila, je zabeležen smrtni slučaj. U Španiji je prošle godine zabeležena i prva fatalna nesreća kada je vozač električnog skutera naleteo i usmrtio jednu stariju ženu.

Deo stručne javnosti pita se da li su e-skuteri vitalni novi deo modernog, ekološki prihvatljivog gradskog prevoza, ili su rizični i nepotrebni modni podsticaji, postaknuti tehnološkim investitorima koji očajnički žele da poremete status kvo?

Kopenhagen, gde su električni trotineti stigli pre skoro šest meseci u poziciji je da odgovori na ovo pitanje, piše Gardijan. Policija i Savet za bezbednost na putevima procenjuju uticaj koji imaju 7.000 skutera koji su stigli od kada je danska vlada uvela probni period januara ove godine.

Pešaci se žale da su skuteri neretko razbacani po pločnicima i da predstavljaju opasnost za osobe sa invaliditetom. Ipak, šetajući se Kopenhagenom, piše u tesktu u Gradijanu, jasno je da je gradska putna mreža mnogo prijateljski nastrojena za vozače e-skutera nego u Londonu.

Razlog je, kažu, Danska ljubav prema biciklizmu. Kopenhagen je drugi biciklistički grad nakon Amsterdama – samo tri odsto ljudi ne vozi bicikle svaki dan.

Grad je ravan, što je dodatna olakšica a što je još važnije, postoje kilometri i kilometri širokih biciklističkih staza koje su jasno odvojene od automobilskog saobraćaja. Niko ne mora da se „bori“ za prostor, pa samim time ni e-skuter ne treba da bude u blizini kamiona.

Uprkos svim ovim okolnostima, Savet za bezbednost na putevima je i dalje zabrinut zbog sve većeg broja povreda.

„U ovom trenutku imamo pretpostavku da je to isti nivo povreda za e-skutere kao i za bicikliste“, kaže Hemingsen, pominjući nedavnu studiju Odseka za nezgode u Kopenhagenu kojom je utvrđeno da se prosečno dogode dve ozlede dnevno na putevima. Oko 800 biciklista godišnje je teško povređeno.

Kopenhagenska policija je dobro organizovana i obavljaju česte kontrole – česte su provere vozače na alko-testovima. U jednoj noći prošlog vikenda, 24 vozača e-skutera zaustavljena su zbog sumnje da su vozili pod dejstvom alkohola a još četiri osobe zbog sumnje da su vozili pod dejstvom droge. Ukoliko se utvrdi da su vozili iznad dozvoljene granice alkohola u krvi preti ima kazna do 2.000 danskih kruna (31.500 dinara).

Gradonačelnica Pariza An Idalgo zagovornica je e-skutera u smislu zelenije alternative automobilima, ali je najavila da će se stati na put „anarhičnim“ vozačima skutera. Od ovog meseca, loše parkiranje, vožnja po kolovozima i prekoračenje dozvoljene brzine od 20 kilometara na sat biće kažnjavano novčanom kaznom.

Sa druge strane, u Britaniji prema tamošnjim zakonima protivzakonito je voziti e-skutere na putu ili na pločniku. Uprkos tome, trgovina e-skuterima cveta. Halfords ima 15 modela dostupnih u „dečjoj zoni“ na svojoj veb stranici.

Argos ima 23, koji se takođe prodaju kao igračke sa dizajnom iz trolova, Star Vorsa i Jurasic world. Sekretar za transport britanske vlade u senci Endi Mekdonald u izjavi za EUObserver kaže da postoji „hitna potreba da vlada obezbedi jasan stav i smernice povodom e-skutera“.

Kao glavni aduti navodi se to što putna mreža u Velikoj Britaniji ima kapaciteta za e-skutere. London ima oko 375 km biciklističkih staza – u odnosu na Kopenhagen gde ima 239 km, iako ih u Danskoj koristi 13 puta više ljudi nego u Londonu.