Elita zabrinuta zbog posustajanja globalizma

Ove godine, na jubilarnom 50. susretu, ovaj pravac je snažniji nego što je ikada bio. Sve više je „nekapitalističkih tema“, poput borbe protiv nejednakosti, humanitarnih pitanja, ekologije, prava žena i uopšte svega što se tiče društvenog angažovanja, a manje vulgarnog nametanja tržišta.

Svetski ekonomski forum izvodi snažan zaokret za filantropiji. Biznis treba sasvim da prigrli „kapitalizam svih zainteresovanih strana“, što znači, ne samo da „teži maksimizovanju profita“, nego i „korišćenju kapaciteta i resursa u saradnji s vladama i civilnim društvom kako bi se suočili sa ključnim izazovima naredne decenije“.

Kakav je to kapitalizam?

Na to pitanje odgovor će moći da potraži oko 3 500 učesnika Foruma u narednih pet dana njegovog trajanja.

Šef odeljenja za komunikacije Svetskog ekonomskog foruma Oliver Kan kaže da oko trećine učesnika (1 200) dolazi iz organizacija civilnog društva, medija i akademskih institucija.

„Imamo često više sindikalista, nego bankara, više naučnika nobelovaca, nego ekonomista – nobelovaca“, kaže Kan.

Četvrtina učesnika foruma su žene. Iako ga je decenijama bio glas zatvorenog i ekskluzivnog okupljanja elite, ove godine na tri biće jedan novinar.

Tokom foruma održaće se 150 konferencija, a na njima će učestvovati državni lideri, od Trampa, koji govori sutra u deset sati, do nemačke kancelarke Angele Merkel i grčkog premijera Micotakisa.

Tokom narednih šest dana biće održano na hiljade večera, na kojima će se menadžeri kompanija viđati međusobno, s političarima, novinarima, liderima civilnog sektora i javnim ličnostima, uključujući i šou biznis.

Ove godine, recimo, DŽordž Soros priređuje privatnu večeru, degustaciju vina organizuje Entoni Skaramuči, dok direktor JP Morgana DŽejmi Dajmon organizuje koktel u muzeju.

Direktor kompanije Sejlsfors Mark Benof zakupio je noćni klub u kome će nastupati pop zvezde.

Ko ima sreće da nađe sobu, platiće je najmanje 500 dolara i to van samog naselja. Tako je nekadašnji hotel sa tri zvezdice Riksos postao hotel sa pet zvezdica, ali i sa cenom od 2 500 franaka po sobi ili apartmanu.

Ali, cene se menjaju svake godine, zavisno od potražnje.

Pre nekoliko godina, Majkrosoft je unajmio veliku prostoriju za sastanke, u prizemlju zgrade preko puta Kongresnog centra i platio je 500 000 franaka.

Samo dve godine ranije, isti prostor koštao je 25 000 franaka.

Američki predsednik Tramp je „najkapitalističkiji“ predsednik koji dolazi na ovo okupljanje.

On po svojim metodama i shvatanjima više liči na američke predsednike s početka 20. veka.

Nema sumnje da osnivač foruma Klaus Švab ima i američkog predsednika u vidu kada kaže da su otvorene granice, liberalna demokratija i slobodno tržište ugroženi širom sveta.

Sadašnji trenutak oblikovan je rastućim nacionalizmom, autoritarizmom i rivalstvom kineskog ekonomskog sistema sa zapadnim kapitalizmom.

Da bi se kreirao program, timovi stručnjaka foruma putuju tokom godine u sve krajeve sveta i razgovaraju sa političkim, ekonomskim liderima i predstavnicima nevladinog sektora o tome šta ih brine i o čemu bi želeli da se raspravlja.

Glavne ovogodišnje teme su funkcionisanje kapitalizma, rastući dugovi, uspon Kine, Bregzit i klimatske promene.

Još kraće, svetska elita se brine zbog opadanja značenja i uloge globalizma u svetu – shvatanja da će otvorena razmena ljudi, proizvoda, ideja i usluga bez granica, biti svima od koristi.

Bila je to ideologija koja je potpuno dominirala u svetu nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Danas, unutar svetske elite, postoji jasno saznanje da je globalizam posustao i da nije uspeo.

Jedna od ovogodišnjih novina je merenje „društvene pokretljivosti“. Društvena pokretljivost je termin koji pokriva sve ono što se nekada vezivalo za „socijalnu državu“ ili „državu blagostanja“.

To su zdravstvo, obrazovanje (pristup, kvalitet i jednakost), tehnologija, rad (šanse, zarade i uslovi), zaštita i institucije (društvena zaštita i otvorene i pristupačne institucije).

U vokabularu „društvena pokretljivost“ sada treba da se poveže sa funkcionisanjem „zdravog tržišnog kapitalizma“.

Na kraju, Forum će da se oglasi Manifestom 2020, koji će da afirmiše ostvarivanje maksimalnog uticaja za javno-privatnu saradnju u šest ključnih oblasti: ekologiji, ekonomiji, društvu, industriji, tehnologiji i geopolitici.

Jedna od akcija koja će početi na forumu jeste i trilion sadnica koje treba da budu zasađene u sledećoj deceniji.

Klaus Švab zaključuje: „Elite su oduvek postojale. Mi povezujemo ljude od uticaja i mi se nadamo da će oni svoj uticaj da koriste na pozitivan način“.

Strateški dijalog o Zapadnom Balkanu

Pre dve godine Svetski ekonomski forum uvrstio je Zapadni Balkan za jedan od regiona svog delovanja. Od tada, redovno se održavaju dijalozi lidera Zapadnog Balkana. Ove godine biće održan Strateški dijalog o Zapadnom Balkanu gde se očekuje učešće svih regionalnih lidera. Prethodni susret održan je u novembru u Ženevi. U planu je formiranje Centra za četvrtu industrijsku revoluciju, a Beograd je jedan od vodećih kandidata da mu bude domaćin.