Elitni svedoci fragmentacije sveta: Deglobalizacija i 53. Svetski ekonomski forum u Davosu

A, Švabova vizija za progresivno međusobno povezane globalne ekonomije sa širenjem demokratje u svetu bila je dovedena u pitanje još od finansijske krize 2008. Podaci Svetske banke pokazuju da je svetska trgovina robom i uslugama dostigla vrhunac te godine, a obim prekograničnih investicija dostigao je maksimum godin dana ranije.

NACIONALNO VS. GLOBALNO: Ruska invazija na Ukrajinu uništila je ono što je kolumnista Tomas Fridman jednom nazvao „teorijom prevencije sukoba zlatnih lukova“, u kojoj se tvrdi da dve zemlje sa Mekdonaldsovim restoranima neće zaratiti jedna protiv druge.

Tenzije između dve najveće svetske ekonomije, Sjedinjenih Država i Kine još su veće, posebno nakon krize povodom Tajvana u sepembru prošle godine.

Te globalne promene pomeraju težište sa najvažnije ideje Davosa – globalizacije ka jačanju nacionalnih projekata, bezbednim lancima snabdevanja za ključne proizvode, jer smanjenje slabih tačaka i zaštita nacionalnih interesa dobijaju prednost nad maksimiziranjem uštede. Otuda i naziv ovogodišnje teme – Saradnja u fragmentiranom svetu.

Tamo gde je bivši američki predsednik Donald Tramp zagovarao trgovinsku politiku – „Amerika na prvom mestu“, američka sekretarka finansija Dženet Jelen je naglašavala „prijateljstvo“ ili jačanje trgovinskih veza sa zemljama poput Indije i drugih demokratskih država.

Epl sada želi da premesti veći deo svoje proizvodnje van Kine, Evropska unija navodno pravi planove za gomilanje oskudnih lekova kako bi izbegla nestašicu u budućnosti.

U isto vreme, SAD guraju napred snažnu industrijsku strategiju koja ima za cilj da poveća američku moć u proizvodnji svega, od kompjuterskih čipova do delova za električna vozila. To je pokrenulo spor sa Evropom, koja jasno uviđa da će nove subvencije dovesti evropske kompanije u nepovoljan položaj.

U međuvremenu, nacionalizam i populizam – koji mogu ohrabriti lidere da kritikuju načela globalizovane ekonomije, kao što su porozne granice i niže barijere trgovini – ostaju delotovorne snage.

Njima se među poslednjima priključila nova premijerka Italije, Đorđa Meloni.

Program njene stranke je ukorenjen u skepticizmu prema EU i antiimigracionoj politici. Tokom protekle dve godine, jedan odsto najbogatijih steklo je skoro duplo više novog bogatstva od ostatka sveta, prema izveštaju Oksfama objavljenom uoči Davosa.

Otuda je Davos savršena šifra za kastu koja radi svoje odvojeno od ostatka čovečanstva i od toga dobro zarađuje: to jeste preterivanje, ali nije sasvim pogrešno i bar odgovara ukusu širih masa, koje su već sumnjičave prema elitama.

Ako je suditi prema ovogodišnjem skupu, međutim, Svetski ekonomski forum u velikoj je opasnosti da izgubi svoj jedinstveni šarm (pristalice) ili svoju elitističku aroganciju (kritičari), i da se transformiše u platformu na kojoj se korporativni rukovodioci prvenstveno okupljaju kako bi se povezali.

Vlade najvažnijih industrijalizovanih zemalja praktično nisu poslale relevantne političare, osim Nemačke koja je delegirala polovinu kabineta na čelu sa Olafom Šolcom.

On je bio jedini šef vlade iz G7. Japanska delegacija se povukla u poslednjem trenutku. Upadljivo je da su s britanskih ostrva u švajcarske Alpe stigli reprezentivne ličnosti „novih laburista“ na čelu s Tonijem Blerom, a tu su bivši ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband i sadašnji lider laburista Keir Starmer.

Peter Mandelson, britanski arhitekta „novih laburista“ i dalje je redovan učesnik Davosa. Za neke je to znak da Starmer možda prihvata mantru „trećeg puta“ svojih prethodnika. Zanimljivo je da aktuelni britanski premijer i multimilioner Riši Sunak – koji je na mnogo načina savršeni primerak „čoveka Davosa“ – preskače događaj, što se uzima kao pouzdan znak koliko Davos može biti politički delikatan za političare koji pokušavaju da se zbliže s narodom.

Kina je poslala Liu Hea, potpredsednika vlade i ministra ekonomije i finansija trenutno najvažnije zemlje za svetsku ekonomiju. Očekivano, kineski zvaničnik bio je veoma uzdržan.

BEZBEDNOSNI DAVOS: Prevazilaženje nadolazeće fragmentacije globalnog pejzaža bio je centralni moto ovogodišnjeg Foruma.

Pre svega se mislilo na raspad na trgovačke blokove i politički Marijanski rov, koji se otvara između zemalja poput Rusije i Kine i Zapada. Ali odnos između javnog i privatnog sektora, između države i kompanija, takođe je očigledno fragmentiran.

Stvara se nova podela između politike i biznisa. Davosov krug završava se u Minhenu, gde se održava poznata Minhenska bezbednosna konferencija, koja nije bez razloga nazvana bezbednosni Davos.

Mnogi od učesnika su isti, samo što pitanja bezbednosti postaju centar razmatranja. Upravo zbog toga, odmah po okončanju Foruma, zakazan je sastanak u nemačkoj NATO bazi u Ramštajnu, na kojem će zapadne države ponovo uvećati svoju pomoć Ukrajini.

Ali, razmere vojne pomoći Ukrajini ne bi trebalo precenjivati u ovoj fazi. Na primer, Velika Britanija je najavila spremnost da pošalje 12-14 tenkova, a, Zelenski je ranije izjavio da mu treba najmanje 300 oklopnih vozila i tenkova.

Holandski premijer Mark Rute misli da je imperativ da Evropa nastavi da se suprotstavlja ruskoj agresiji, rekavši da region mora da učini „sve što može da pomogne Ukrajincima“.

On je rekao i da Evropa treba da učini više da pomogne Ukrajini, ali da je pitanje slanja tenkova „osetljiva odluka“.

U prvoj nedelji januara, Emanuel Makron je iznenađujuće najavio da će Francuska isporučiti lake glavne borbene tenkove AMKS-10RC Ukrajini. To je Francusku učinilo prvom zemljom koja je obezbedila borbene tenkove zapadnog tipa za Ukrajinu, naglašavaju iz Jelisejskoj palati.

Makron je ranije nazvao svog ukrajinskog kolegu Vladimira Zelenskog, i tokom telefonskog razgovora, ukrajinski predsednik je pročitao dugačku listu naoružanja koje je zemlji sada potrebno.

Zelenski je postupio na sličan način i sa Šolcom. Pod ovim utiskom, smatraju u Berlinu, Makron se obavezao da će isporučiti tenkove, što nije unapred rekao svojim nemačkim partnerima.

Bilo je i pokušaja usaglašavanja. Savetnici za nacionalnu bezbednost SAD, Francuske, Nemačke i Velike Britanije već su se sastali u Briselu sredinom decembra kako bi razgovarali o situaciji u Ukrajini.

Svi su strahovali da dosadašnje isporuke naoružanja uskoro više neće biti dovoljne. Tada se, kako se navodi, pojavila ideja da SAD isporuče Ukrajincima sisteme Patriot, a bilo je reči i o tenkovima.

„LJUBAVNA PRIČA“: Amerikanci se mesecima nadaju da bi Nemci, zajedno sa drugim evropskim partnerima, trebalo da isporuče glavne borbene tenkove Leopard 2. Na ljutnju Vašingtona, kancelar Šolc se i dalje ponaša kao da je postojala saglasnost između Berlina i Vašingtona da se ne isporučuju teški tenkovi.

Od Nemačke se sada očekuje da pošaje najmanje 100 leoparda, sama ili sa zemljama kojima su ranije ovi tenkovi isporučeni. Poljska se prijavil kao prvi kandidat. Sve ovo može da vodi Ukrajinu daje u NATO.

To je nešto što je kao korekciju svog ranijeg shvatanja izrekao i Henri Kisindžer koji je video-linkom govorio i ove godine, rekavši da je odustao od svog ranije protivljenja ulasku Ukrajine u NATO. Ali, Ukrajina koja će biti samo deo ranije Ukrajine, ukoliko Rusija ne pretrpe vojni poraz, nije privlačna NATO onako kao što je ranije bila.

Već 22. januara obeležiće se 60 godina od potpisivanja francusko-nemačkih Jelisejskih ugovora. Nemačka i Francuska će morati da pokažu da su dorasle novi izazovima i da deluju na osnovu tog ugovora, kojima su Šarl de Gol i Konrad Adenauer postavili temlje francusko-nemačkog prijateljstva.

Dugo se francusko-nemačko prijateljstvo opisivano kao „neverovatno zbližavanje dva naroda posle dva svetska rata“, i veličalo gotovo kao ljubavna priča. Kao svojevrsni amour fou između demohrišćana Helmuta Kola i socijaliste Fransoa Miterana. Ili kasnija, suptilna povezanost između Angele Merkel i Makrona.

Rat u Ukrajini predstavlja istorijski izazov za francusko-nemačke odnose. Reč je o zajedničkoj odbrambenoj politici, o sutrašnjem snabdevanju energentima, o jedinstvenom pozicioniranju Evrope prema Rusiji. Drugim rečima, teme koje su se ranije izbegavale ili su u malim porcijama distribuirane na raznim francusko-nemačkim sastancima Saveta ministara, rat je izneo na sto u pravoj dimenziji.

Za ovu priliku Makron je pozvao na ceremoniju na Univerzitet Sorbona u Parizu, a zatim u Jelisejsku palatu. Ako sve prođe kako treba, signal bi trebalo da stigne u ostatak Evrope nakon nekoliko teških meseci. Postoji još nekoliko veličanstvenih okvira koji mogu da uspeju sjajno – ili da propadnu.

Sve više rastu pritisci da se redefinišu odnosi u EU i da Francuska i Nemačka pokažu kako bi trebalo da izgleda buduća Evropa. Š

olcu se prebacuje da mu nedostaje „neophodni evropski gen“ koji je posedovao Kol, dok ga Makron ima, „ali sve gleda kroz francuske naočare“. Kad Makron govori o evropskoj politici naoružanja, on u suštini misli na francusku politiku naoružanja.

Obe zemlje tako daju prioritet nacionalnim načinima razmišljanja pa nije pogrešno reći da u francusko-nemačkim odnosima postoji kriza. Nije iznenađujuće što dve zemlje jezgra Evrope zauzimaju suprotne stavove jer imaju različite interese – u energetskoj, ekonomskoj i odbrambenoj politici.

Ali sada, u krizi, velika su očekivanja da će govoriti jednim glasom.