Ruska ekonomija je trebalo da implodira i propadne nakon što joj je Zapad uveo sankcije zbog njene invazije na Ukrajinu. Ali nije.
Ekonomska otpornost Rusije uznemirila je zapadne države, ali njihova reakcija nije usmerena samo na ruskog predsednika Putina, bivšeg špijuna KGB-a sa imperijalnim ambicijama.
Već i na ženu koja stoji iza njega: Elviru Nabiulinu, guvernerku centralne banke zemlje, koja igra glavnu ulogu u održavanju ratne ekonomije Rusije.
„Nabiulina je bila veoma efikasna u stabilizovanju ruske ekonomije, uprkos ogromnom ekonomskom pritisku sankcija“, rekao je za Business Insider Danijel Mekdauel, profesor na Univerzitetu u Sirakuzi koji je specijalizovan za međunarodnu političku ekonomiju.
On posebno pripisuje zasluge njenoj upotrebi kontrole kapitala i monetarne politike za stabilizaciju rublje i potezu da odvrati Rusiju od upotrebe zapadnih valuta u međunarodnoj trgovini.
„Dok je životni standard u Rusiji opao pod sankcijama, uslovi bi verovatno bili mnogo gori da nije bilo njenih lukavih odluka“, dodao je Mekdauel. „Mislim da je pošteno reći da ona piše priručnik kako da odgovori na pritisak spoljnih sankcija“.
Dok mnogi, poput Mekdauela, pripisuju Nabiulinu ulogu u održavanju ruske ekonomije, njenu ulogu u podršci Putinovom režimu mnogi zapadni finansijski zvaničnici, ekonomisti i analitičari smatraju izdajom.
Nabiulina pila i večerala sa evropskom elitom pre rata
Pre samo nekoliko godina, Nabiulina je viđena kao liberalka, čak i među insajderima Kremlja. Činilo se da elita u Briselu na Nabiulinu gleda kao na svoju. Godine 2018, Kristin Lagard, tada direktorka Međunarodnog monetarnog fonda, pohvalila je Nabiulinu – kolegu ljubiteljku opere – kao kreatorku politike koja „može da natera centralno bankarstvo da ‘peva'“.
Danas je 60-godišnja Nabiulina parija u zapadnom svetu koliko i Putin. Nju su sankcionisale SAD i Velika Britanija.
Mnogi ekonomisti i analitičari koji su se nekada družili sa njom, okreću leđa ženi koja održava rusku ekonomiju u životu – pomažući tako Putinu da obezbedi svoj peti mandat na vrhu zemlje.
„Ona je veoma pametna, kao i ljudi oko nje“, rekao je za Business Insider Ričard Portes, profesor ekonomije na Londonskoj poslovnoj školi.
Portes koji je sedeo na panelima zajedno sa Nabiulinom na međunarodnim konferencijama bio je „veoma razočaran“ njenom podrškom Putinovom režimu.
„Lično mi se dopala“, dodao je Portes i očigledno nisam jedini.
Kao što je Anders Aslund, švedski ekonomista specijalizovan za rusku ekonomiju, napisao u Moscow timesu u martu 2022: „Nikada je nisam čuo da povisi ton. Teško je ne voleti je“.
„Liberali su se plašili da će ona biti previše meka“, dodao je Oslund u to vreme, govoreći o njenom imenovanju za najvišeg ruskog bankara.
Ovo je samo jedan od pokazatelja njenog malo verovatnog uspona u najvišim ešalonima ruske vlade.
Ćerka manjina plavih okovratnika
Rodom iz industrijskog grada Ufe u centralnoj Rusiji, Nabiulina je rođena u porodici etničkih Tatara — manjinske grupe u Rusiji. Njen otac je bio vozač, a majka radnica u fabrici.
Odrastajući 1970-ih, učila je francuski, uživala u klasičnoj muzici i čitala klasike poput Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog i Franca Kafke, rekao je njen suprug Jaroslav Kuzminov 2013. godine, preneo je Blumberg.
Nabiulina je upoznala Kuzminova — osnivača Visoke ekonomske škole, prestižne institucije — 1980-ih kada je predavao na Moskovskom državnom univerzitetu, gde je ona studirala ekonomiju. Imaju jednog odraslog sina.
Od sporednog lika do Putinovog pomoćnika
Na Moskovskom državnom univerzitetu Nabiulina se susrela sa zapadnim ekonomskim konceptima, koji su joj se pokazali korisnima u promenljivoj post-sovjetskoj ekonomiji.
Godine 1991. radila je kao ekonomista u Upravnom odboru SSSR-a, prema njenoj zvaničnoj biografiji. Godine 1994. pridružila se odeljenju za reforme ruskog ministarstva ekonomije.
Napustila je javnu službu 1998. i ponovo se pridružila vladi 2000. kao prvi zamenik Hermana Grefa — sadašnjeg generalnog direktora ruskog bankarskog giganta Sberbanke, koji je takođe poznat kao liberal — koji je tada bio ministar ekonomije Rusije.
Godine 2003. napustila je poziciju, ali ju je Putin pozvao da zameni Grefa na mestu ministra ekonomije 2007 — što ju je iznenadilo, objavio je Blumberg 2013, pozivajući se na njene kolege.
Poziv je označio prekretnicu u njenoj karijeri. Uostalom, i ona je navikla da igra sporednu ulogu.
Njen prelazak na vodeću ulogu učvrstio se 2013. kada ju je Putin postavio za šeficu Centralne banke. „Želim da vam se zahvalim na poverenju koje ste mi ukazali ovom nominacijom, shvatajući koliko je ovaj posao odgovoran, težak i profesionalan“, rekla je Nabiulina o nominaciji. Ona je tada odbila da komentariše za Rojters svoje imenovanje.
Kao i mnogi šefovi centralnih banaka širom sveta, Nabiulina je poznatija u finansijskim krugovima nego među opštom populacijom. Takođe se čini da se drži podalje od reflektora osim ako ne govori o svom poslu.
Međunarodna zvezda centralnog bankarstva
Putinovo imenovanje Nabiuline na ulogu glavnog centralnog bankara 2013. godine dovelo ju je do međunarodne slave. U to vreme, ona je bila prva žena zemalja članica G8 koja je vodila Centralnu banku.
Nabiulina je Putinu dokazala svoju vrednost godinu dana na tom poslu 2014. kada je Moskva anektirala Krim, a Nabiulina izolovala rusku ekonomiju od zapadnih sankcija.
Uprkos razlikama oko aneksije – koja je navela SAD i druge sile da izbace Rusiju iz G8, koja je sada postala G7 – Nabiulina je i dalje stekla međunarodno poštovanje i priznanje među svojim profesionalnim kolegama u godinama nakon toga za integraciju ruske ekonomije u globalni sistem i modernizaciju centralne banke zemlje.
U 2015, Euromoney, finansijska trgovinska publikacija, proglasila je Nabiulina za guvernera Centralne banke godine. The Banker ju je 2017. proglasio Centralnim bankarom godine u Evropi. MMF ju je 2018. pozvao da održi svoje prestižno predavanje Michel Camdessus.
Opisana je kao efikasna, pragmatična, profesionalka i neideološka.
Kritičari, međutim, tvrde da je ona samo još jedna Putinova prijateljica. Ima i onih – poput Aslunda, švedskog ekonomiste – koji kažu da njena postignuća kao centralne bankarke nisu tako sjajna.
„Njena reputacija za kompetentnost je veoma visoka“, rekao je Portes. „Njena reputacija za odbranu slobodnog društva je veoma niska. Njena reputacija da se ne suprotstavlja neprincipijelnom, glupom, pogubnom ratu je veoma niska“.
Putinov vrhunski tehnokrata
Nakon što je Rusija pokrenula rat u Ukrajini punog obima, Nabiulina je bila dovoljno uznemirena da je poželela da napusti posao, izvestio je Blumberg 23. marta 2022, pozivajući se na četiri upućene neimenovane osobe.
Putin je odbio njenu ostavku i Nabiulina je ostala na novi petogodišnji mandat. Čini se da je do sada veoma efikasna u tome.
Ruski BDP porastao je 3,6 odsto u 2023. Međunarodni monetarni fond očekuje da će ruska ekonomija ove godine rasti za 2,6 odsto. Nezaposlenost je rekordno niska, a plate rastu.
Naravno, nije sve u redu u ruskoj ekonomiji. Ratni troškovi – kao što su vojna potrošnja i vladine subvencije – pokrenuli su veći deo rasta Rusije u poslednje dve godine. Zemlja takođe doživljava nedostatak radne snage zbog vojnog roka i odliva mozgova.
Ali Nabiulina je do sada takođe uspevala da povuče razne poluge, poput onih za kamatne stope i kontrolu valuta, u korist privrede.
Za mnoge, ona je sada saučesnik u Putinovom ratu koji koristi tvrdolinijsku taktiku da održi privredu.
„Biti u Putinovom timu znači da delite njegove vrednosti, delite njegove principe i da ste mu izuzetno lojalni“, rekao je Sergej Aleksašenko, bivši najviši ruski centralni bankar, za Fajnenšel tajms u decembru 2022.
Jasno je da Putin veruje Nabiulini. Vladini zvaničnici su se sukobili sa njom oko njene politike, ali ruski lider je ostao uz nju i javno je podržavao čak i pre početka rata.
Pomaže to što Nabiulina nema političke ambicije, tako da ne predstavlja direktnu pretnju Putinovoj vladavini i tvrdokorna je u pogledu zadržavanja inflacije, rekao je Aleksej Makarkin, analitičar moskovskog istraživačkog Centra za političke tehnologije, za The Wall Street Journal u aprilu. 2022.
Nabiulina i rat u Ukrajini
Što se tiče Nabiuline, tehnokrate koja radi u najvišim ešalonima jednog od najneprozirnijih režima na svetu, teško je znati šta ona misli o svojoj ulozi u podržavanju Putinovog režima.
Poznato je da svoje misli prenosi kroz svoje broševe i odeću, pa su neki analitičari pročitali u njenom „pogrebnom crnom“ kodeksu oblačenja nekoliko dana nakon rata kao znak tuge i ličnog otpora sukobu.
U decembru ju je ruski poslovni dnevni list RBC pitao šta misli o tome da je Politico Europe proglasila za najvećeg svetskog „ometača“ 2023. zbog njene uloge u stabilizaciji ruske ekonomije pogođene sankcijama. Nabiulina se uzdržala od iznošenja mišljenja, rekavši da je teško komentarisati to pitanje.
Ona je povremeno bila iskrenija od većine ruskih zvaničnika o stanju ekonomije zemlje pogođene sankcijama. U aprilu 2022. Nabiulina je rekla da ruske rezerve ne mogu trajati večno. U decembru je izdala upozorenje da ruskoj ekonomiji preti pregrevanje.
U video snimku koji je procurio nekoliko dana nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Nabiulina je pozvala svoje osoblje u centralnoj banci da ostavi politiku po strani i fokusira se na spasavanje ekonomije pogođene sankcijama, navodi Wall street journal.
„Znam da nije lako, ali zaista, hajde da ne ulazimo u političke rasprave na poslu, kod kuće, na društvenim mrežama“, poručila je u videu. „Oni samo sagorevaju snagu koja nam je potrebna da radimo svoj posao“.
Uprkos ratu koji je u toku, ekonomija kojoj je pomogla da se izgradi sada izgleda kao da je normalna za obične Ruse. Nabiulina ponovo ide u operu.
„Ona je odmah na početku odlučila da će raditi sa Putinom i podržati politiku“, rekao je Portes, profesor ekonomije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.