Autorski tekst Francuske i Kenije i premijerke Barbadosa: Argument za „poreze solidarnosti“

Sa svakom godinom, svedoci smo sve više destrukcija izazvanih klimatskim promenama. Ove godine postavili smo niz novih rekorda – šumski požari u Čileu uništili su više od 14.000 domova; ekstremne padavine u Brazilu opustošile su 478 gradova i ostavile gotovo dva miliona ljudi na cedilu u Bangladešu; a u julu je svet doživeo najtopliji dan ikada.

Afrika je doprinela samo tri odsto istorijskih emisija štetnih gasova, ali ipak trpi neke od najtežih katastrofa povezanih s klimatskim promenama. One sada koštaju kontinent 15 milijardi dolara godišnje, pri čemu suše i poplave izazvane klimatskim promenama 2023. godine uzrokuju nesigurnost hrane za više od 40 miliona Afrikanaca.

Uvereni da nijedna zemlja ne treba da bira između borbe protiv klimatske krize i borbe protiv siromaštva, odlučili smo da doprinesemo ambicioznoj reformi međunarodne finansijske arhitekture.

Pariski pakt za ljude i planetu, Inicijativa Bridžtaun i Deklaracija iz Najrobija nastoje da obezbede po jedan deo slagalice. Trenutna međunarodna dinamika daje nam nadu: mnogi putevi reformi su otvoreni, a neki su dali rezultate. Ipak, potrebno je mnogo više napora i nijednu opciju ne treba zanemariti.

Jedan ključni deo se još uvek nedovoljno koristi – „porez solidarnosti“.

Takve politike su neophodne kako bi se osiguralo da svako doprinese svojim pravičnim udelom u onome što bi trebalo da bude globalni napor.

Postoje delovi privrede koji su u velikoj meri nedovoljno oporezivani, ali zagađuju planetu.

Ovo se odnosi na pomorstvo, avijaciju i, naravno, industriju fosilnih goriva, koja uživa niske efektivne poreske stope zbog vladinih subvencija (ukupno procenjenih sedam biliona dolara u 2022, prema Međunarodnom monetarnom fondu).

Ovi porezi mogu doprineti dodeljivanjem dela prihoda zemljama u razvoju.

Globalnim porezom od 0,1 odsto na trgovinu akcijama i obveznicama moglo bi da se prikupi do 418 milijardi dolara godišnje. Porezom na prekomorski transport od sto dolara po toni ugljen-dioksida moglo bi da se prikupi 80 milijardi dolara godišnje. Porezom na ekstrakciju fosilnih goriva od pet dolara po toni CO2 moglo bi se prikupiti 210 milijardi dolara godišnje.

Čak i delimična preraspodela putem poreza solidarnosti bi garantovala ogroman izvor predvidljivih finansijskih sredstava za borbu protiv klimatskih promena za ove zemlje, čime bi se dopunili prilivi zvanične pomoći za razvoj bez povećanja postojećih dužničkih tereta.

Koristi bi bile značajne. Uprkos klimatskoj ranjivosti Afrike, njenom ogromnom potencijalu da iskoristi obnovljivu energiju i važne minerale, i njegovoj ulozi globalnog “upijača“ štetnih gasova, kontinent dobija daleko manje finansijskih sredstava za borbu protiv klimatskih promena nego što mu je potrebno.

Porezi solidarnosti bi mogli da obezbede finansijska sredstva potrebna za pokretanje “zelenog razvoja” u Africi i širom sveta, posebno u ranjivim zemljama sa niskim i srednjim prihodima i malim državama sa malo fiskalnog prostora za izgradnju otpornosti ili pokretanje delovanja protiv klimatskih promena.

Ovi porezi već postoje. Više od 30 zemalja trenutno primenjuje porez na finansijske transakcije, a najmanje 21 ima porez na avionske karte. Štaviše, čak i male inicijative kao što su Međunarodni fondovi za kompenzaciju zagađenja naftom pokazuju izvodljivost međunarodnog mehanizma preraspodele.

Za repliciranje i povećanje ovih modela neophodna je dalja međunarodna saradnjada bi se ograničila izobličenja tržišta i očuvali jednaki uslovi.

U tom cilju smo prošle godine na COP28 pokrenuli Radnu grupu za globalnu solidarnost. Sa već 13 zemalja članica, radna grupa ispituje potencijal poreza u pomorstvu, avijaciji, fosilnim gorivima i finansijskim transakcijama i istražuje opcije poput poreza na plastiku ili kriptovalute.

Početkom 2025. ćemo javno pokrenuti nekoliko konkretnih predloga sa rigoroznim procenama uticaja.

Dok budemo išli ka COP30 u Belemu u Brazilu sledeće godine, političko vođstvo će biti od suštinskog značaja za uspeh inicijative. COP29 ovog meseca će pružiti pravu priliku da razgovaramo o našim opcijama i krenemo na pravi put ka uspehu.

Naš plan je da održimo poseban događaj za šefove država i vlada da bi pružili dodatnu podršku našoj koaliciji za porez solidarnosti. Ovo je ključna prilika da se osigura da Novi kolektivni kvantifikovani cilj Ujedinjenih nacija o finansiranju borbe protiv klimatskih promena uključuje poreze solidarnosti i oslobađa prilive finansijskih sredstava za borbu protiv klimatskih promena koji su ambiciozni i pravični.

Kada je reč o dodatnim izvorima finansiranja, stručnjaci često aludiraju na „inovativne finansije“. U slučaju globalnih poreza solidarnosti, jedina potrebna inovacija je ambiciozno rukovodstvo u adekvatnoj bazi zemalja.

Neka deseta godišnjica Pariskog sporazuma o klimatskim promenama sledeće godine bude zapamćena kao trenutak kada smo se okupili kao globalna zajednica da primenimo poreze solidarnosti, obezbeđujući finansijska sredstva neophodna za suočavanje sa velikim izazovom našeg vremena.

Uoči COP29, pozivamo sve vlade da se pridruže našoj koaliciji i pozdravljamo podršku civilnog društva, poslovnih lidera i multilateralnih institucija.

Autori su među predsedavajućim Globalne radne grupe za poreze solidarnosti.

Emanuel Makron je predsednik Francuske. Mia Amor Motli je premijerka Barbadosa. Vilijam Ruto je predsednik Kenije.

Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org