„Šampionima Tur de Fransa ponuditi funkciju premijera“: Šta hoće Emanuel Makron?

Opširne pretpostavke, dugotrajni razgovori i lista mogućih kandidata koja se stalno menja, obeležili su poslednji pokušaj francuskog predsednika Emanuela Makrona da prekine politički ćorsokak koji je zahvatio Francusku otkako su vanredni izbori ovog leta doveli do ‘obešenog’ parlamenta u kojem nijedna politička snaga nema većinu da sastavi vladu.

Kako su se Francuzi u ponedeljak vratili na posao i u školu, njihova zemlja nije bila ništa bliža formiranju vlade nego pre Olimpijskih igara.

Dan je počeo tako što je Bernar Kaznev bio očigledno favorit, da bi već posle ručka bivši premijer bio van borbe.

Tada se pričalo da Makron pregovara o imenovanju malo poznatog visokog državnog službenika Tjerija Bodea na tu funkciju. Preko noći je konzervativni teškaš Gzavije Bertran zamenio Bodea kao novog favorita.

Makron je juče održao razgovore sa konzervativnim liderima, uključujući lidera Senata Žerara Laršera i konzervativnog parlamentarnog lidera Lorana Vokijeza, potvrdili su za Politiconekoliko ljudi koji su upoznati sa razgovorima, što je naizgled učvrstilo Bertranov status verovatnog kandidata.

Ali do utorka popodne, Bertran se već suočavao sa ozbiljnim primedbama na njegovo imenovanje.

Poslednjih 36 sati zbunilo je čak i iskusne političke posmatrače i inspirisalo je podrugljive memove i šale na mreži.

Francuska novinarka Diane de Fortanier objavila je na Tviteru lažni grafikon uspona i pada potencijalnih kandidata, dok se bivši zvaničnik Jelisejske palate Gaspard Gantzer podsmevao Makronovim beskrajnim konsultacijama – šaleći se da će se sledeći put sastati sa francuskim premijerima, dobitnicima nagrade Cezar i šampionima Tur de Fransa.

Matignon, où en sommes-nous après l’annonce de la censure du RN en cas d’hypothèse Bertrand pic.twitter.com/xIHF6LFxfA

— diane de fortanier (@diradefo) September 3, 2024

Čak ni odlazeći premijer Gabrijel Atal nije mogao da izbegne pomamu tokom posete jednoj školi u pariskom regionu u ponedeljak, kada su ga đaci propitivali ko će biti sledeći premijer i da li je još uvek prijatelj sa francuskim predsednikom.

Nova normalnost Francuske

U mnogim drugim evropskim zemljama, parlamentarna demokratija i teški koalicioni pregovori su normaa, ali u Francuskoj, gde je predsednički sistem garantovao političku stabilnost od početka Pete republike, neizvesnost je bez presedana.

Tehnička vlada upravlja zemljom od jula, kada su ministri podneli ostavke nakon vanrednih izbora u junu koji nisu uspeli da donesu apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini Francuske. Najviše poslaničkih mesta osvojio je Novi narodni front, savez partija levice.

Ali Makron se opirao imenovanju Lusi Kastes, kandidatkinje levice za premijera, tvrdeći da Novi narodni front nema dovoljnu podršku u Narodnoj skupštini i da neće preživeti glasanje o nepoverenju.

Umesto toga, bivši socijalistički premijer Kaznev je poslednjih dana viđen kao predvodnik nove vlade.

Kao političar sa leve strane, njegovo imenovanje bi bilo znak pobede Novog narodnog fronta, a da zapravo nije predao moć grupe.

Kaznev je bio jedan od šestoro ljudi iz celog političkog spektra koji su se sastali sa Makronom u ponedeljak.

Između ostalih su bili Bertran – premijerski kandidat desnog centra koji je predsednik regiona Hauts-de-France – i bivši predsednici Nikola Sarkozi i Fransoa Oland.

Kaznev se prvo sastao sa francuskim predsednikom u ponedeljak, ali izgleda da su njegove šanse za imenovanje počele da se smanjuju skoro odmah nakon sastanka, tvrde francuski politički komentatori.

Ne samo da je malo verovatno da će bivši socijalista dobiti punu podršku starih saveznika, već je poslednjih dana signalizirao da će zadržati svoju nezavisnost ako bude imenovan za premijera.

Socijalistkinja Karol Delga takođe je rekla novinarima u ponedeljak da je razgovarala sa Kaznevom posle njegovog sastanka u Jelisejskoj palati i da joj je on potvrdio da želi da raskine sa Makronovom prošlom politikom i da ukine predsednikovu penzijsku reformu.

Kako su se Makronovi sastanci sa nekim od najprepoznatljivijih ličnosti u francuskoj politici nastavili, počela je da kruži vest da je malo poznati, ali visokorangirani državni službenik Tjeri Bode spreman da preuzme drugi najmoćniji posao u Francuskoj.

Njegovo pojavljivanje, o čemu je izvestilo nekoliko francuskih medija iznenadila je politički establišment, a TV novinari i političari su se trudili da provere njegovu biografiju i njegovu politiku.

Ali Bodeova opcija je propala vrlo brzo. Oni koji su čekali beli dim iz Jelisejske palate bili su razočarani jer su razgovori prešli u utorak.

Tehnokratsko iskušenje

Imenovanje Bodeoa za premijera zajedno sa kabinetom eksperata imalo bi prednost da umiri tržišta baš u trenutku kada se Francuska suočava sa teškim pregovorima o predstojećem budžetu i rizikom da bude sankcionisana od strane Evropske komisije zbog svog duga i finansija.

To bi takođe poštedelo Makrona poniženja da prepusti uzde vlasti svojim protivnicima sa desne ili leve strane.

Ali Bodeovu kandidaturu je brzo srušio Makronov tabor, pošto je viđen neopremljen da se nosi sa agresivnošću francuske parlamentarne politike.

„Progutaće ga krokodili“, rekao je jedan vladin savetnik za Politico. „Ne možete da mučite sedam nedelja, a zatim da imenujete tehnokratu koji će donositi Makronističke politike. To bi bila negacija izbornih rezultata“, rekao je jedan zvaničnik iz Makronove Renesansne partije.

Kasno u ponedeljak, činilo se da je razmišljanje u Jelisejskoj krenulo punim krugom. „Očigledno ponovo tražimo politički profil“, rekao je odlazeći ministar.