Endemska guba na Floridi, male boginje u Londonu i sifilis u Irskoj i Portugaliji: Odlomak iz romana ili otrežnjujući presek stanja?

Pad stope vakcinacije dece, promene u ponašanju i navikama u ishrani, kao i klimatske promene, doprineli su savršenoj oluji u kojoj su se opasne bolesti, za koje se smatralo da su potisnute, vratile u zemlje koje su ih prethodno praktično eliminisale.

Uz to, bakterije postaju sve otpornije na antibiotike, što znači da je jedan od najznačajnijih lekova u poslednjih 100 godina sada ugrožen.

Bogate nacije uspele su da eliminišu mnoge epidemije prethodnih vekova zahvaljujući usaglašenim kampanjama vakcinacije, odgovarajućim savetima o javnom zdravlju i uvođenjem efikasnih modernih lekova, ali se u ovom veku sreća preokrenula.

Morbile su jedna od najzaraznijih bolesti i epidemije su izbijale svake dve do tri godine, uzrokujući više od dva miliona smrtnih slučajeva, ali se to promenilo kada je Džon Frenklin Enders razvio vakcinu. Ona je u masovnu upotrebu ušla 1963. godine, nakon čega je usledila rasprostranjena vakcinacija, ali pošto je bolest toliko zarazna, imunitet u zajednicama mora biti čak 95 odsto da bi se zaustavilo širenje bolesti.

Danas se te brojke ne dostižu i posledice su bile epidemije širom Evrope. Poslednjih godina Velika Britanija, Grčka, Češka i Albanija izgubile su status zemalja bez morbila. Samo u prva dva meseca ove godine u Evropi je već bilo 900 slučajeva morbila, što je više od ukupnog broja iz 2022.

Holandija je upozorila da smanjenje obuhvata vakcinacije znači da je veća verovatnoća da će se boginje ponovo pojaviti, a u Londonu je Agencija za zdravstvenu bezbednost saopštila u julu da je prestonica spremna za desetine hiljada slučajeva zbog nižeg nivoa vakcinacije tokom proteklih godina.

Sifilis je polno prenosiva bakterijska bolest koja se može lečiti penicilinom ako se rano otkrija, a ako ne, napreduje u fazama. Završna faza može uslediti decenijama nakon infekcije i može dovesti do smrti.

Procenjuje se da je krajem 18. veka svaki peti stanovnik Londona, starosti do 35 godina, imao sifilis. Sada Agencija za zdravstvenu bezbednost zemlje ponovo beleži ogromne skokove i prošle godine registrovana su 8.692 slučaja, što je najviše od 1948.

Problem nije samo u Britaniji, jer poslednje godišnje epidemiološko istraživanje Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti pokazuje da su slučajevi širom EU i EEA na uzlaznoj putanji, a najviša stopa rasta broja obolelih bila je na Malti, a zatim u Irskoj.

Ali nisu samo rizičnija ponašanja dovela do povećanja. Smanjenje usluga seksualnog zdravlja, na primer, za milijardu funti smanjeno je u Engleskoj, takođe se smatra krivim za porast.

Vratila se i bolest kraljeva, giht, i ovoga puta nisu pogođeni samo plemići koji uživaju u crvenom mesu i alkoholu.

Giht je bolna vrsta artritisa gde se mali kristali formiraju oko zglobova i sve je više slučajeva širom sveta, a SAD i Kanada imaju najveći porast.

Faktori rizika za giht uključuju gojaznost, zdravstvene probleme kao što su visok krvni pritisak i dijabetes, konzumiranje hrane bogate fruktozom i alkohola.

Sa stopama gojaznosti u evropskom regionu, koje ne pokazuju znake usporavanja, bolest kraljeva neće nestati uskoro.

Guba ili lepra, teška kožna bolest uzrokovana bakterijom koja dovodi do oštećenja nerava i gubitka osećaja na koži, očima i nosu je nešto što je do sada malo ljudi u zapadnim zemljama ikada videlo.

Novi izveštaj ukazuje da je guba možda postala endemska za Floridu, jer se broj prijavljenih slučajeva više nego udvostručio u poslednjoj deceniji u jugoistočnim državama SAD. Za porast se okrivljuje nezdrav način života, ali su stručnjaci ukazali i na loše upravljanje situacijom.

U prethodnim vekovima politika je bila da se gubavci šalju na udaljena karantinska ostrva, ali se ta bolest sada može izlečiti višemesečnom terapijom sa više lekova, a ranim otkrivanjem može se izbeći invaliditet.

Malarija je uvek bila bolest koja se javljala samo u tropskim regionima Afrike, Azije i Latinske Amerike, ali je bilo slučajeva i u močvarnim predelima Pariza i duž Temze u Londonu, a u Sardiniji je zabeleženo 300 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika krajem 19. veka. Evropa je, ipak, uspela da iskoreni malariju kroz ogroman posleratni program primene insekticida, isušivanja močvara i terapije lekovima.

Malarija se za sada nije u potpunosti vratila u region, osim nekoliko slučajeva lokalnog prenosa, ali porast drugih bolesti koje prenose komarci, kao što su hemoragična groznica i virus Zapadnog Nila, treba posmatrati kao znak upozorenja. U junu su američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti javili o nekoliko lokalno stečenih slučajeva malarije.

Što se tiče sudbine Evrope, šef Globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije Piter Sends rekao je da bi, s obzirom na sve ekstremne vremenske prilike u regionu, Evropa „mogla da vidi povratak malarije“.