EP odobrio novi paket pretpristupne pomoći jugoistoku Evrope

U pregovorima s Savetom EU o instrumentu IPA III, kojim se uređuje EU finansiranje zemalja na putu prema članstvu, parlament su zastupali hrvatski evroparlamentarci Željana Zovko i Tonino Picula koji ističu i da će, osim što će korišćenje tih sredstava biti uslovljeno napretkom u reformama, Evropski parlament imati snažniju ulogu u nadzoru korišćenja tih sredstava, prenela je agencija Hina.

U trećoj generaciji ovog instrumenta za razdoblje 2021- 2027. predviđa se obustava pomoći u slučajevima nazadovanja u području demokratije, ljudskih prava i vladavine prava u sedam zemalja korisnica tog fonda, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj.

Pomoć Turskoj izazvala je najviše sporova te je usvajanje instrumenta odgođeno zbog glasanja o amandmanima zastupnika desne grupacije Identitet i Demokratija koji su tražili da se obustave pregovori o pristupanju te zemlje EU kao i sva finansiranja, posebno putem IPA fondova.

Amandman su zastupnici velikom većinom odbacili na glasanju danas, iako su se kritikama turskih vlasti, pa i stanja u drugim zemljama korisnicima te pomoći, u raspravi održanoj sinoć pridružili i zastupnici drugih klubova.

Picula i Zovko su u obraćanju zastupnicima na plenarnoj sednici u Strazburu istakli da ova finansijska podrška nije zamena za politiku proširenja, nego njena nadopuna.

„Usvajanje i potpis nove uredbe o Instrumentu pretpristupne pomoći (IPA III) jasna je potvrda podrške EU evropskim integracijama naših partnera u jugoistočnoj Evropi“, navela je Zovko, suizvsetiteljka za IPA III.

Picula je upozorio da se „trenutno Rusija, Turska, zalivske zemlje, kao i Kina, međusobno i s EU nadmeću za ekonomski i politički uticaj na Zapadnom Balkanu, prečesto s potpuno različitim interesima od naših“ te napomenuo da proširenje i politika proširenja „jamči vodeću ulogu EU u regiji“.

„Naša finansijska ulaganja moraju odgovarati našim ambicijama da budemo geopolitički relevantni na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“, obrazložio je on iznos od 14 milijardi evra pomoći.

Članstvo u EU kao zajednički cilj može biti kohezivni faktor u inače polarizovanim društvima, rekao je Picula.

„Npr. nedavna događanja u Crnoj Gori najbolji su pokazatelj kako usporavanje reformi i npr. politiziranje religioznih događaja uz podršku spolja može imati negativan efekt na podeljenost društva i stanje sigurnosti u zemlji“, naveo je.

„Severna Makedonija i Albanija čekaju neopravdano dugo na početak pregovora, premda su učinile više nego neke od zemalja članica. Kosovo je takođe odavno ispunilo sve kriterijume za ukidanje viza. Vreme je da njihove napore konačno verifikujemo konkretnim odlukama“, zaključio je Picula.