EP: Žalba hrvatskih poslanika na izbore u BiH

Poslanici iz Hrvatske u Evropskom parlamentu (EP) požalili su se zvaničnicima EU na izborni proces u BiH, zahtevajući da se o toj temi raspravlja na narednoj sednici Saveza za spoljne poslove Evropske komisije. U pismu koje su uputili, hrvatski evroparlamentarci izrazili su „zabrinutost rezultatom izbora u BiH, koji su rezultirali izborom člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda zahvaljujući uglavnom bošnjačkim glasovima, dok je uverljiva većina Hrvata glasala za drugog kandidata“.

„Čvrsto verujemo da takav rezultat ne doprinosi stabilnosti i funkcionalnosti BiH, kao države tri ravnopravna konstitutivna naroda i ostalih, kao što je predviđeno dejtonskim i pariškim pregovorima“, navodi se u pismu koje je potpisalo 11 poslanika.

To je, kako kaže Terzić, prava i jedina istina, što je evidentirano i presudama Evropskog suda za ljudska prava u slučaju „Sejdić-Finci“ i „Zornić i Pilav“. Ko su „legitimno izabrani predstavnici“ u Predsedništvo BiH Srba i ostalih u Federaciji BiH, a ko Bošnjaka, Hrvata i ostalih u RS?! Zar pripadnici tih naroda nisu birači, ljudi na koncu? Zašto kao birač ne mogu glasati za kandidata iz srpskog naroda? To je moje pravo, ako želim. Ovo i još mnogo toga su pitanja za poslanike ne samo iz Hrvatske, nego sve njih u Evropskom parlamentu, rekao je Terzić.

On je postavio pitanje da li sme i jedna država koja želi postati članica EU imati segregaciju svojih građana po sistemu tri birača pod jednim krovom. Bilo bi za očekivati da su poslanici Evropskog parlamenta rezolucijom predložili Savetu Evrope da odbije akreditaciju novoizabranoj delegaciji Parlamentarne skupštine BiH, dok se ne ispoštuje Evropska konvencija o ljudskim pravima i temeljnim slobodama, smatra Terzić.

Kada je u pitanju izbor Željka Komšića za člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda, on kaže da je stvar jasna.

– Centralna izborna komisija BiH je overila njegovo učešće na izborima, oni su sprovedeni i mandat će biti dodeljen, u skladu sa Ustavom BiH i Izbornim zakonom BiH. Zašto niko iz stranaka sa hrvatskim predznakom, ako je smatrao da je povređen Izborni zakon BiH i Ustav BiH, nije apelacijom Ustavnom sudu BiH ili žalbom Apelacionom odeljenju Suda BiH osporio Komšićevu overu učešća na izboru, nego se čekalo da se proces završi, pita Terzić.

Da je to bilo moguće osporiti, to bi bilo i učinjeno, rekao je on. Poslanici u EP iz Hrvatske, krivca za položaj hrvatskog naroda u BiH treba da traže u Zagrebu, a ne u Sarajevu ili negde drugo. Trebalo bi pitati one koji su osporili „aprilski paket“ iz 2006. godine zašto se Hrvati u BiH nalaze u lošem položaju, ako smatraju da je to tako. Tu se nalaze svi odgovori, rekao je Terzić.