Erdogan dobio još veću moć

Odluka predstavlja pobedu za Erdogana, polarizirajuće ali u javnosti popularne ličnosti, koga kritičari optužuju da postaje sve veći autokrata. Tokom celonoćnog zasedanja koje je završeno u subotu ujutru, poslanici su glasali u korist seta amandmana koji je predstavila vladajuća stranka AKP, a koju je osnovao Erdogan. Reformski paket otvorio je put za minimalni prag neophodan da se mere predlože na nacionalnom referendumu za konačno usvajanje.

Glasanju je prisustvovalo 488 poslanika u 550-članoj skupštini. Ukupno 330 parlamentaraca su glasali za, 142 protiv, a petoro je ubacilo prazne glasačke listiće koji su proglašeni nevažećim.
Turski premijer Binali Jildrim pozdravio je rezultat glasanja, rekavši da je odluka sada u rukama turskog naroda koji će doneti pravi izbor. „Ne sumnjajte nikada da će narod sasvim sigurno doneti najbolju odluku po pitanju ustavnih reformi. Naš narod će izaći da glasa, glasaće srcem i razumom i doneće najbolji izbor za Tursku“, izjavio je on poslanicima. 

Referendum se očekuje najranije 26. marta, a ne kasnije od sredine aprila, sudeći po zvaničnicima vladajuće Stranke pravde i razvoja (AKP).

Kritika opozicije i tuča u parlamenetu

Opozicioni poslanici smatraju promene pokušajem da se zacementiraju ovlašćenja Erdogana, koji je još 2014. kada je preuzeo taj položaj, uveo de fakto predsednički sistem. Neki se žale da im ograničenja medija i intenzivni pritisak kako bi se povinovali vladajućem mišljenju, ne ostavlja prostora da izraze svoje stavove.

Ajlin Nazliaka, nezavisna poslanica u turskom parlamentu, vezala se lisicama za mikrofon govornice u skupštinskoj dvorani u trenutku kada je nastavljeno glasanje o izmenama ustava u drugom čitanju, zbog čega je sednica prekinuta.

„Vezujem se za govornicu da kažem ne diktatu jednog čoveka, da se suprotstavim uništavanju republikanskih vrednosti i da protestujem protiv okivanja Parlamenta ovom ustavnom izmenom“, rekla je ona, a prenosi dnevnik Hurijet. Predlog ustavne reforme koji treba da uvede predsednički sistem sa šefom države kao jedinim vodjom izvršne vlasti izazvao je sukobe u parlamentu tokom razmatranja u prvom čitanju. Jednom poslaniku je slomljen nos, a drugi je rekao da je zadobio ujede u potkolenicu.

Veća ovlašćenja predsednika države

Pored promene sistema vlade, reformski paket će omogućiti predsedniku da zadrži veze sa svojom strankom i da restruktuira najviše pravosudno telo. NJime se povećava broj mjesta u parlamentu na 600, snižava se mininimalna starosna dob poslanika na 18 godina i predviđaju se istovremeni parlamentarni i predsednički izbori svakih pet godina. Zvaničnici vladajuće stranke tvrde da je snažna predsednička funkcija potrebna za snažnu Tursku koja je u stanju da se nosi sa širokim spektrom unutrašnjih i spoljnih bezbednosnih pretnji.

Prema ustavnoj reformi, Erdogan teoretski može da se održi na vlasti do 2029. i može izmedju ostalog imenovati i otpuštati ministre, kao i jednog ili više potpredsednika. On takodje može direktno da interveniše u oblasti sudstva i da promoviše ukaze.