Erdogan najuticajniji vođa posle Ataturka

NJegova pobeda i novi petogodišnji mandat potvrđeni su posle prebrojanih 97,7 odsto glasova dok je opozicija najavila nastavak borbe. „Dobili smo poruku koju ste nam poslali u glasačkoj kutiji. Borićemo se mnogo više uz podstrek koji ste nam dali na ovim izborima“, poručio je Erdogan sa balkona sedišta svoje AK partije u Ankari u govoru pred masom koja je glasno odobravala svaku njegovu reč mašući zastavicama sa obeležjima partije. NJegovo obraćanje sa balkona je kasnilo pa se po dolasku izvinio, objašnjavajući da je razlog za to malo dete koje je povređeno među masom u Istanbulu gde je prethodno održao govor te je morao lično da razgovara sa roditeljima.

Turski predsednik je ukazao na svoj angažman u borbi protiv terorističkih organizacija, i da će nastaviti tim putem kako bi oslobodio „sirijske temelje“ i povećao međunarodni prestiž Turske. „Turska nema vremena za traćenje, znamo mi to. Naša zastava će se slobodnije vijoriti, mir svakog građanina biće unapređen“, kazao je Erdogan pre nego što je poveo masu da ponavlja za njim: „Jedna nacija, jedna zastava, jedna zemlja, jedna država“.

I pre nego što je u nedelju uveče proglašena pobeda aktuelnog lidera, Erdogan je bio ubeđen u takav rezultat. Glavna opoziciona partija nije odmah priznala poraz, ali je nakon prvobitnog stava da Erdogan neće pobediti u prvoj rundi glasanja kasnije istaknuto da nastavljaju svoju demokratsku borbu „bez obzira na rezultate“. Zvanična novinska agencija Anadolija prenela je da je nakon 99 odsto prebrojanih glasova Erdogan osvojio 52,54 odsto, dok je za kandidata opozicione CHP Muharema Inčea glasalo 30,68 odsto građana. Prokurdska partija HDP osvojila je 11,67 odsto glasova čime je prešla prag od 10 odsto i ušla u parlament za drugi uzastopni mandat. To je na neki način razvodnilo većinu Erdoganove AK partije.

Pobedniku predsedničkih izbora sleduju nova dodatna ovlašćenja odobrena na prošlogodišnjem referendumu koji su obeležili navodi o izbornim prevarama. Ovlašćenja podrazumevaju potpunu kontrolu kabineta i moć da imenuje visoke sudije i zvaničnike uključujući i neizabrane potpredsednike. Predsednik će, takođe, imati pravo da izdaje dekrete sa snagom zakona.

Nove nadležnosti omogućiće pobedniku da transformiše tursku političku scenu godinama, a moguće i decenijama koje slede, jer će, ukoliko bude još jednom reizabran, vladati do 2028. Opozicioni kandidati obećavali su da će srušiti postojeći predsednički sistem ukoliko pobede.

Erdogan i njegova partija suvereno vladaju već 16 godina, od čega je sadašnji predsednik 11 godina bio premijer. Pojedini kritičari tvrde da će nova ovlašćenja koncentrisati previše vlasti, te da novom turskom sistemu nedostaje provera izvršne vlasti kakva, na primer, postoji u SAD i Francuskoj. Za Erdogana pak nova ovlašćenja znače da ima mandat da se izbori za ekonomski napredak Turske i porazi kurdske pobunjenike na jugoistoku. Erdoganu se pripisuju zasluge za jačanje ekonomije i ulaganje u zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturu. Ipak, Erdogan, koji ima 64 godine je polarizovao javno mnjenje, kažnjavao političke neistomišljenike i pohapsio 160.000 ljudi.

Mnogi naglašavaju situaciju i okolnosti u kojima su izbori održani – 90 medija podržava politiku vlade i uglavnom zaobilaze opoziciju, a posteri predsednika i zastave su bile istaknute na svakom ćošku; na snazi je vanredno stanje u kojem se obuzdavaju bilo kakvi protesti, kritički nastrojeni novinari i univerzitetski radnici su hapšeni ili silom terani u egzil, što kritičare navodi na zaključak da je Erdogan ima samo pola zemlje iza sebe.

Za sada, ovo je svakako Erdoganovo doba. Sa novim moćima, smanjenjem ovlašćenja premijera i sposobnosti da bira ministre i visoke sudije, Erdogan je postao najuticajniji lider Turske od oca osnivača zemlje Kemala Ataturka. Kako je tvitovao dopisnik Bi-Bi-Sija iz Turske Mark Loven: „Još jednom se polovina Turske oseća nepobedivo, a druga polovina uznemireno“.