Erdogan podučava Orbana kako da postane regionalni autokrata: Šta su lideri Turske i Mađarske Balkanu? 1Foto: EPA-EFE/ZSOLT SZIGETVARY HUNGARY OUT

Mađarski premijer Viktor Orban i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sve su sličniji u regionalnoj politici, posebno u „dužnosti granične straže“, kaže Abdulah Sencer Gozubenli, turski analitičar koji živi u Zagrebu.

„Iako elite Evropske unije Orbana opisuju kao „lošeg dečka Evrope“ i popularišu njegovu politiku nazivajući je pragmatizmom, on zapravo sledi politiku Erdogana koji preti da će poslati milione ranjivih migranata u Evropu kada EU kritikuje bezakonja njegovog režima“, rekao je Gezubenli za Radio Slobodna Evropa (RSE).

U danima balkanske turneje turskog predsjednika, kao i nakon niza susreta mađarskog premijera Orbana sa liderima iz Srbije i bh. entiteta Republika Srpska (RS) proteklih mjeseci, na Fejsbuk stranici Zašto? RSE se bavio pitanjem – Šta su Orban i Erodgan Zapadnom Balkanu?

Turski predsednik je 6. septembra najavio sporazum sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom koji će omogućiti građanima tih zemalja da putuju u Tursku sa ličnom kartom. Pored toga, najavljena je jača ekonomska saradnja, kao i pomoć u oblastima energetike i odbrane.

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je u julu da regionalna stabilnost nije samo ekonomsko i političko pitanje, već i pitanje kohabitacije. On je tokom posete Srbiji istakao i da je ova zemlja ključna za evropske integracije Zapadnog Balkana.

RSE je o politici dvojice lidera razgovarao sa analitičarem Gozubenlijem, koji se fokusira na pitanja nacionalnih manjina i specijalizovan za politiku transnacionalnog identiteta i manjinski aktivizam na Balkanu.

„Turska je ušla u region sa pristupom meke moći nakon skoro istovremenog pada komunističkih režima na Balkanu. Povratak demokratske, sekularne i većinske muslimanske Republike Turske na Balkan, koji su EU i Sjedinjene Države u početku smatrale korisnim dodatkom, posebno među muslimanskim stanovništvom u regionu, pretvorio se u pretnju sekularizmu, bezbednost i suverenitet balkanskih zemalja od Erdoganovih ličnih ambicija u regionu i polarizacije muslimanskih zajednica“, istakao je analitičar.

On je dodao i da Erdogan promoviše islamističku agnedu na Balkanu.

„Nova spoljna politika Turske, poznata kao „Erdoganova spoljna politika“ na Balkanu, promoviše islamističku, autokratsku i personalizovanu agendu (koja se može nazvati „neoosmanizmom“, ali je oni radije ne koriste), usmerenu na proširenje svog uticaja na zapadnim teritorijama Osmanskog carstva“, naveo je Gozubenli.

S druge strane, kako je pojasnio, u Evropi je Orbanova Mađarska započela politiku „uspostavljanja „autoritarnih mreža“ u mađarskim zemljama koje nisu članice EU u bliskom inostranstvu kako bi pronašla nove saveznike iz regiona u svom ratu protiv evropskih vrednosti“.

„U okruženju u kojem Erdogan podučava Orbana kako da od konzervativca koji obećava pretvori u regionalnog autokratu bez gubitka novca EU od poreza, oba lidera dele zajednička dobra u bliskom inostranstvu“, naveo je analitičar.

Od autoritarnih lidera se, kako je dodao, ne može očekivati da pristupaju svima i svakoj zemlji na isti način po svakom pitanju.

„Vidimo da su se ovi lideri dogovorili sa liderima u Srbiji i Bosni o pitanjima koja će ojačati njihov autoritarizam sa njihovim trenutnim regionalnim pristupima.  Turska izvozi islamizam u elite muslimanskih zajednica i autoritarizam u elite zemalja regiona pod maskom kulturne saradnje u regionu“, rekao je on.

Ceo tekst pročitajte na portalu RSE.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari